Natalija Princi je blogerka na hrvatskom portalu Večernji.hr, a ona je svoje impresije o boravku u hotelu Njujorker i Teslinoj sobi podelila sa čitaocima na njegov rođendan.
U trenutku kada sam se zatekla u Teslinoj sobi 3327, prošlo je tačno 70 godina od Teslinog zadnjeg udaha. Bila sam pozvana na prvu Teslinu Komemorativnu Konferenciju, održanu u čast i obilježavanje njegove smrti u Njujorker Hotelu, u januaru 2013. Napisala sam knjigu nekoliko godina prije toga dana, i nazvala je Teslina Frekvencija Mira. Naočigled, bješe to priča o njegova poslednja tri dana života ali, na dubljem nivou, reflektirala je njegov cjeloživotni trud u donošenju mira nacijama svijeta.
Tesla je razumio, bolje nego iko, kako to neće biti jednostavnan zadatak. Ratovi su bili masovni pokreti lišeni razuma koji su čvrsto počivali na slijepom dosluhu i lažnim uvjerenjima nacija koje su ih pokretale. A znao je da je masi potrebna komponenta vremena kako bi se umirila.
Čista fizička zakonitost natopljena krvlju u čast – smrti. Ništa više. Ništa manje. Nijedan časno. Samo to!
Te večeri sam bila upravo zapanjena činjenicom da sjedim u njegovoj sobi. Moja opčinjenost je trajala i prethodna tri dana.Posebno me zapanjila izvanrednost: Tesla je još uvek mogao privući ljude da slijede njegove puteve.
Ništa se zapravo nije promijenilo izuzev komponente vremena t = 1943 + 70 i zbog te neobičnosti,Tesla je bio jedini koji je zapravo nedostajao u toj večernjoj slici sobe 3327. U vezi prostorne komponente te iste formule, ništa se bitno nije promijenilo. Dimenzije sobe su bile iste, čitav hotel se tek malo izmijenio a vrsta gotovo opipljive energije lelujala je njegovom sobom.
Sjedjela sam na jednome od dve kreveta koji sada krase sobu i gledala uokolo. Prostor u kojem je boravio Nikola Tesla, jedan od najvećih umova moderne historije, bješe klaustrofobično malen od plafona do poda i od zida do zida. Mogla sam ga živo zamisliti, onako visokog, kako se sporo kreće po toj malenoj kutiji od sobe. Promislila sam, sa apsolutnom sigurnošću u sopstvenu procjenu, da se nikada neće izgraditi veći spomenik ljudskoj nezahvalnosti od sobe 3327 Njujorker Hotela.
Čula sam Teslin strogi prigovor: “Natalija, nije mi bio potreban veliki prostor za razmišljanje.”
Suprotstavila sam mu: “Nije ovo više priča o Vama, gospodine Tesla. Kada bolje razmislim, nije nikada ni bila o Vama. Soba ne govori toliko o Vama koliko se ogleda u nama, ljudima, nezahvalnim budalama. Dosta ste bisera bacili pred svinje, zar ne mislite? ”
Nikola Tesla je bio doista veliki gospodin da mi išta na to odgovori.
Izvor: Dnevne.rs
