Piše: Slobodan Vasković po istinitom događaju
“Niti je mene briga za tebe, niti je tebe briga za mene. Niti se ja bojim tebe, niti se ti bojiš mene”, rekao je Milorad Dodik na kraju jednočasovnog ispijanja kafe sa Slobodanom Vaskovićem.
Druženje je počelo tako što sam u bašti jednog banjalučkog kafića uočio Dodika, Cvijanovićku i Đokića i slikao ih, nakon čega je Dodik rekao:
“Da li je u redu da slikaš, a da ne pitaš?”
Odgovorio sam da je to sasvim u redu.
Onda je Dodik pitao: “Smiješ li sjesti s nama?”
“Smijem”.
I sjeo sam.
Nakon toga je Dodik rekao da ne smijem objaviti sliku s njim na blogu, jer će svi iz opozicije pasti u nesvjest. Cvijanovićka se složila.
Slikao nas je jedan od Dodikovih pratilaca i odmah sam sliku objavio na blogu.
Da svi padnu u nesvjest.
Krenuo je potom razgovor/polemika o politici koju Dodik vodi i onome što ja pišem. Niti se Dodik složio sa onim što ja pišem, niti ja sa politikom koju on vodi.
Odmah na početku rekao sam da se prilično sramno ponio podnošenjem krivične prijave za ratne zločine protiv Dragana Mektića, na šta je on rekao da nije podnio nikakvu krivičnu.
“Naravno da nisi ti, ali jesu tvoji savjetnici”, konstatovao sam. Dodik je odgovorio da “nema pojma” o čemu ja pričam.
Na pitanje šta mislim gdje je on pogriješio, rekao sam da je napravio dvije velike greške. Prva, da je trebalo da jača bošnjačko-srpske odnose, jer su to dva najjača naroda u BiH. Druga, što je “zalupio” vrata Zapadu i to nogom.
Dodik je insistirao da nije pogriješio i da je odluka da se ide sa HDZ-om bila ključna po opstanak RS, s čim se ja, naravno, nisam složio. Naglasio je i da su u poslednjih pet godina prestali svi napadi na Republiku Srpsku iz Hrvatske, “koja je članica EU”, i da je to njegov veliki uspjeh, koji je omogućio opstanak RS.
Odgovorio sam da od tog velikog uspjeha ima samo velike probleme i “Konzum” u Banjaluci.
Đokić je konstatovao da je “Konzum” u Banjaluci bio i ranije.
Pitao sam ih – gdje su vam firme iz Srbije u Banjaluci i zbog čega su sve otišle u Federaciju BiH, na šta je Dodik rekao da su sve tu, dok su Đokić i Cvijanovićka rekli da su srpske firme samo otvorile svoja predstavništva u Federaciji.
Ponovo smo se vratili na politiku koju Dodik vodi i on je pitao – da li je trebalo da ćuti oko Rezolucije o Srebrenici, koju su podnijeli Britanci Savjetu bezbjednosti? Odgovorio sam da je to bilo samo prepucavanje velikih sila i da nije trebalo da se u to petlja u tolikoj mjeri, jer bi Rusi svakako uložili veto, i bez njegovog uplitanja.
“Moja uloga u tome je bila ključna”, rekao je Dodik, tvrdeći da je samo njegov direktni zahtjev Rusiji uslovio neusvajanje Rezolucije o Srebrenici u SB UN-a. Ja se s tim nisam složio.
Konstatovao sam da je trebalo da nastavi održavati dobre odnose sa Zapadom, a ne da se isključivo okreće Rusiji, koja mu nije dala ni kredit. Odmahnuo je rukom.
Pitao me je – zašto ja podržavam BiH?
Odgovorio sam da podržavam i BiH i EU i NATO integracije, jer bi to značilo konačan mir i garantovanje unutrašnjih granica i sadašnjeg ustrojstva BiH. Dodik, Cvijanovićka i Đokić su rekli da RS ne treba da uđe u NATO prije Srbije.
Dodik je još rekao da ja pojma nemam i da bi RS nestala ulaskom BiH u NATO, s čim se ja nisam složio.
Pitao me je šta ja mislim gdje je još pogriješio, a ja sam mu odgovorio da smatram da se oslanja na ad hok rješenja i improvizaciju, pravljenje haosa, te da nema nikakve strategije, posebno prema Zapadu, s čim se on djelimično složio, tvrdeći da on nema problem sa Zapadom, već samo sa Američkom ambasadom.
Iznio sam svoj stav da to nije tačno i da smatram da ima veliki problem sa Zapadom, ali da jeste tačno da on ima lične veze po Zapadu, kojima taj problem pokušava riješiti.
Ja sam mu rekao da je moj stav da on te probleme ne može više riješiti.
On se nije složio s tim.
U nekoliko navrata Dodik je naglasio da se ni o čemu ne slažemo, ali da treba razgovarati sa svima, a ja sam primjetio da se malo kasno sjetio.
Potom je uslijedila rasprava o Bobar banci. Dodik tvrdi da se radi o političkom procesu, a ja sam ustvrdio da je riječ o teškom krivičnom djelu i da je Slavica Injac još 2009. godine imala sve podatke i da je mogla intervenisati.
Dodik je potom upitao: “Ko su tvoji izvori iz Tužilaštva?”
“Dobra šala”, rekao sam.
Dodik je potom konstatovao da imam izvore i u Palati predsjednika i da ga često pitaju: “Otkud Vaskoviću precizno izgovorene rečenice u Palati, a da im on odgovori da mi je lično dojavio o čemu se razgovaralo”.
Nastavljena je rasprava o Bobar banci. Dodik je tvrdio da bi Bobar banka opstala da je Gavrilo ostao živ, ja sam tvrdio drugačije… Na kraju je, ipak, priznao da je bilo velikih problema sa Bobar bankom, ali je ostao pri ranijim tvrdnjama.
Pitao me je i šta mislim kako će SNSD proći na izborima, na šta sam ja odgovorio da to zavisi od toga kako će on proći sa Tužilaštvom BiH.
“Je li ti misliš da ja imam problem sa Tužilaštvom BIH?” pitao me je.
“Imaš veliki problem sa Tužilaštvom BiH”, odgovorio sam.
“Je li ti misliš da ja imam bilo kakav problem sa Tužilaštvom BiH, a da nije politički”, nastavio je Dodik.
“Imaš veliki problem sa Tužilaštvom BiH i on nije politički”, odgovorio sam.
Već su uveliko počeli da zvone telefoni i Željki i Đokiću i meni, jer je slika bila objavljena na blogu, a malo ko je vjerovao da se ne radi o fotomontaži, već da zaista sjedimo zajedno.
“Tako ti je to kad sjediš sa zvijezdom”, rekao sam mu, na šta se Dodik dobro nasmijao.
Ponovo smo se vratili mom blogu, koji on, navodno, ne čita. Ja sam konstatovao da “naravno da čita moj blog”, jer je to jedini relevantan medij u RS, pošto su svi ostali, osim BN-a, njegovi.
Rekao je da sam stalno protiv njega, a ja da to nije tačno i da sam,
recimo, pohvalio njegov boravak na pijaci prije neki dan, na šta je Dodik rekao da sam brzo skinuo taj tekst.
Odgovorio sam da tekst uopšte nisam skinuo i da je i dalje blogu, te da je bio izuzetno čitan.
Pitao sam kako misle “preživjeti” strašne finansijske minuse koji dolaze, a Dodik je odgovorio da imaju rješenja, što su potvrdili i Željka i Đokić.
Rekao je da će Srbija kupiti obveznica RS u vrijednosti od 35 miliona evra odmah nakon tamošnjih izbora, a potom je optužio Savez za promjene da neće da stave na dnevni red regulisanje obaveza između Rusije i BiH. Riječ je o klirinškom dugu nekadašnjeg SSSR i bivše SFRJ, koji pripada BiH.
Dodik i Cvijanovićka tvrde da Savez za promjene to neće da stavi na dnevni red Savjeta ministara, jer trećina tog novca od ukupno 125,2 miliona dolara pripada RS.
“Ti to, naravno, nećeš objaviti”, rekao je Dodik.
“Hoću, ako mi daš papire”, odgovorio sam, nakon čega je on poslao jednog od pratilaca u Palatu, koji mi je donio dokumente u fascikli.
Objaviću ih ili večeras ili najkasnije ujutro.
Prekinula nas je novinarska ekipa ATV-a, koja ga je pitala oko raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Ne bilo korektno da prenosim njegovu izjavu koju je dao ATV-u, ali je kada su novinari ATV-a otišli rekao da Režim ima većinu i bez DNS-a.
“Izračunaj, pa ćeš vidjeti”, rekao mi je.
Pitao sam ga koga će predložiti kao kandidata za gradonačelnika Banjaluke, a on je rekao da će to biti Igor Radojičić. Kazao sam da je to dobar izbor za SNSD.
“Mi stojimo odlično”, rekao je Dodik.
“Vi stojite loše, ali ti to svojim aktivnostima dobro pokrivaš”, rekao sam ja.
Bilo je dosta rasprave oko načina njegovog ponašanja i pritisaka na moju porodicu, oko toga što su mi njegovi ljudi pretukli sina, a Dodik je demantovao da imao ikakve veze s tim. Rekao sam da je to uradio Čubri, a da je izvršilac Šotra. On je rekao da je Čubrija udaljio odavno od sebe.
Posebna rasprava vodila se oko njegovog napada na moju suprugu Ljiljanu Kovačević, kojoj je zabranjen ulaz u Palatu. Ostao je na svojim pozicijama, a ja uz Ljilju. Uz konstataciju da ga je Ljilja dobila na sudu, što je Dodik prećutao.
Rekao sam mu i da je manji problem što je on narcis, od toga što je čitava bulumenta, kojom se okružio, ubijeđena da mogu, kao i on, odlučivati o životu i smrti i da je upravo ta grupacija uništila RS.
Pitao me je kako to, ako sam u pravu, da me niko ne napada, a šta sve pišem protiv njega, na šta sam odgovorio da me itekako napadaju.
“Znaš li da sam ja tebi nekoliko puta spasio glavu, kada se vodila rasprava o tebi?” rekao je Dodik.
Odgovorio sam da mi je to poznato, ali da problem u društvu koje vodi i jeste u tome da se vodi rasprava o bilo čijoj glavi i da je on treba spasavati.
Optužio me je da je njegova majka zbog mene završila u bolnici, što sam ja demantovao i optužio njega da sam ja zbog njega završio u bolnici, što je on demantovao.
Dodik mi je rekao da mu dođem 60 hiljada maraka, jer me je dobio u 12 sudskih procesa, na šta sam odgovorio da meni nije ništa stiglo i da je to, vjerovatno, otišlo na Federalnu TV.
“Dobio sam i ja tebe tri puta”, rekao sam.
DodIk me je pitao da li ću doći na ćevape, kad napravi slavlje čim naplati te pare po sudskim presudama.
Pitao me je: “Kako bi bilo da se nađemo i sutra?”
Rekao sam da nije problem i da se možemo naći kad god hoće. Nakon čega smo konstatovali da svako ostaje na svojim pozicijama, koje su nepomirljive.
Nakon toga pozvao je konobara da plati. I ja sam se trznuo za džep.
“Nemoj ti, ja ću”, rekao je.
“Znaš da ja ukradem sto maraka dnevno”, bio je poprilično ciničan.
“Ukradeš ti i više“, odgovorio sam.
Potom sam ustao, krenuo i rekao da ću prvo da se pozdravim sa gospođom Cvijanović, jer sam napravio grešku, tipičnu za Balkanca, pošto sam, kad sam sjedao za njihov sto, prvo pozdravio Dodika.
„Eto vidiš, sjedio si s nama sat vremena i naučio su i nešto“, prokomentarisao je Dodik, čime mi je „vratio“ za moju opasku „kradeš ti i više“.
Pozdravio sam se sa premijerkom, Đokićem, predsjednikom grupe građana, poželio im svako dobro, i oni meni, i otišao kući.
