Kolumne

Urnebesno-NENAD VELIČKOVIĆ: “Srbija, pečena nedopečena”




– Ideja trećeg spota vrti se oko jedne reči koja je Srbima svetinja.

– Kosovo!

– Ne možemo da snimamo na Kosovu.

– Mogli bismo iz drona?

– Pa ako ćemo tako, onda je bolje iz Miga. A već smo imali spot sa avionom.

– Rakija.

– Imali smo i spot sa pivom. Reč koja je Srbima svetinja…

– Crvena zvezda?

– Jedna reč.

– Nije valjda Partizan?

– Nije. Ima veze sa tradicijom…

– Sveti Sava?
– I to su dve reči…

– Samo Sava?

– To asocira na poplave i na Sava Malu…

– Može pomoć.

– Jede se…

– Slanina?

– Toplo…

– Čvarci?

– Mesi se od brašna…

– Pizza!

– To nije srpska reč.

– Znam! Hleb!

– Bravo, predsedniče vlade i države.

– Kako ste to zamislili? Ja jednim hlebom nahranim 5.000 ljudi?

– Taj ćemo spot ostaviti za finale kampanje.

– Mogu li tu i da hodam po vodi?

– Može, koristićemo slike iz Obrenovca.

– Kako ste zamislili to sa hlebom?

– Počinje kadrom iz rerne, u kojoj se peče hleb. Kroz rernu vidimo ženu, majku, domaćicu koja proverava da li je hleb pečen, i iza nje u drugom planu njeno dvoje dece i muža. Čujemo dečakov glas koji kaže: Hajde mama više, i devojčicin koji kaže: Gladna sam. Mama kaže: Još samo par minuta, a dečak na to: Pa do tada ćemo da umremo od gladi. Nosićeš nas na duši.

– To je neka romska porodica?

– Zašto romska?

– Pa razvaljen šporet… oni umiru od gladi…

– Zašto mislite da je razvaljen šporet?

– Pa rekli ste da se kroz rernu snima…

– To se rešava trikom. Ne, porodica je dobrostojeća, srpska. Imaju modernu kujnu, veliki frižider, punu korpu voća, sto je postavljen, na stolu je predjelo, salata, naresci, šeri-paradajz, pršut…

– A umiru od gladi?

– Da, jer nema hleba koji se peče.

– Razmažena neka deca.
– Tako je. Oni su narod. A vi ste mama.

– A ko je tata?

– Tata je tu samo kao figura.

– Znači, Nikolić.

– Može i tako da se razume. Vi ste majka.

– Moraću da nosim veštačke sise?

– Ne, majku glumi glumica.

– A gde sam ja u spotu?

– U off-u. Čuje se samo vaš glas.

– Šta kažem?

– Majka protiv svoje volje izvadi nepečen hleb, deca uzmu da ga komadaju, ali on se rasteže, jer testo nije pečeno. I onda se čuje vaš glas: “Srbija je 2013. bila na ivici propasti. Posle tri godine ozbiljnog i teškog rada vidimo prve i prave plodove.”

– I ne vidim se ja dok to govorim?

– Ne, vidi se testo koje se razvlači.

– Čuje se moj glas i vidi se testo koje se razvlači?

– Da.

– Znači, testo koje se razvlači su prvi i pravi plodovi ozbiljnog i teškog rada?

– Ne, niste shvatili… Testo je metafora Srbije koju razvlače vaši neprijatelji.

– A moji su neprijatelji deca?

– Ne, deca su metafora opozicije koja razvlači Srbiju.

– Dobro, a šta su prvi i pravi plodovi ozbiljnog i teškog rada?

– Pa ta moderna kujna, lep stan, ljudi dobro žive…

– Kako dobro žive ako umiru od gladi?

– Znate kakvi su Srbi, preteruju u svemu, a najviše u kuknjavi.

– Znači, ta kujna i ta porodica, to je isto Srbija, a ja sam u Srbiji majka?

– Tako je.

– I Srbi se ponašaju kao razmažena i nestrpljiva derišta koja ne veruje majci?

– Da. Oni razvlače testo, a vi kažete…

– U off-u?

– Da, u off-u, vi kažete: “Ovo je presudan trenutak. Moramo da ostanemo na pravom putu. Zato ne smemo da dozvolimo da se najlošiji vrate na vlast. Uništiće sve što smo stvorili.”

– I ne vidim se ja dok to govorim?

– Ne. Vidi se razmeckano testo. Uništen hleb.

– Ko ga je uništio?

– Deca.

– Kapiram, deca su metafora najlošijih koji hoće da se vrate na vlast i unište sve što smo stvorili.

– Da, a vi ste strpljiva majka koja ih pušta da se sami u to uvere.

– Kako ih puštam?

– Pa dajete im izbore.

– Gluvo bilo! Vladu dam, ali izbore ne dam!

– Ne da pobede, nego da izađu. Nepečen hleb je metafora nedovršenog posla. Zato majka složi opet testo u tepsiju i kaže: I, jeste li sada spremni da sačekate? A deca, ulepljena testom, kažu: Daaa.

– I?

– To je kraj. Idu još one trobojke AV, i slogan, brže, jače, bolje.

– Nema mene u spotu?

– Ne?

– Pa kako će narod da shvati za koga da glasa?

– Završava se vašim sloganom.

– A šta će onda spot ako imamo slogan?

– Zbog vaše poruke.

– Šta je moja poruka?

– “Srbija je 2013. bila na ivici propasti. Posle tri godine ozbiljnog i teškog rada vidimo prve i prave plodove. Ovo je presudan trenutak. Moramo da ostanemo na pravom putu. Zato ne smemo da dozvolimo da se najlošiji vrate na vlast. Uništiće sve što smo stvorili.”

– Pa zašto ja to ne mogu da kažem u kameru?

– Zato što to govorite u kameru od 2013. Ljudima je već muka od toga da vas gledaju dok to govorite.

– I biće im manje muka ako dok slušaju mene gledaju testo koje se razvlači?

– Ne, biće ista, ali manje od vas a više od spota.

Izvor: slobodna-bosna.ba



Možda će Vas zanimati i:

Back to top button