Mario Vranješ: Znaš li ko sam ja?
Znaš li ko sam ja?
Ja ne mogu tako lako bol u sebi ubiti. Niti želim, niti ću se ikada pokoriti nebu što mi pritišće pozitivne misli o drugima, zemlji koja me polako u prah i pepeo pretvara.
Znaš li ko sam ja?
Ja se smijem sebi da ne bi drugi plakali. U meni srce kuca da bi drugi mirno zaspali.
Uz paučinu mjesečine snivam tuđe noćne more. Versom duše popločavam staze na kojima se ljudi vole.
Znaš li ko sam ja?
Ja još okom znam ti ljubav pokloniti. Na mojim prstima prašina od sjete lako se zalijepi. Moje lice suzne bore jaranicama zove. Usne moj trag ugriza znaju da prebole.
Znaš li ko sam ja?
Ja svaku proteklu noć i dan nanovo odsanjam. Ne završavam priču, niti jednu prije nego li je ispjevam. Ne zaboravljam zagrljaje, dodire i tiha šaputanja. U meni još postoji duša puna nadanja.
Znaš li ko sam ja?
Ja svakim jutrom nanovo se u tebe zaljubim. U tvojim uvojcima pijem kišu kojom tvoje grudi usnama pokvasim. Niti jednom ne pomislim da ne izgovorim da volim te.
Da draga, ja sam taj koji spava kraj tebe.
