Piše: Bahrija Habul
Nekada je telal bio, kako mi to sad kažemo, glasnogovornik ili portparol ili još modernije pi /ar (PR- Public Relations). Prenosio je građanstvu opštinska saopštenja, odluke, preporuke i naredbe. Posao je obavljao na nekoliko gradskih trgova i na drugim frekventnim mjestima. Imao je doboš (mali bubanj) koji je koristio kao uvod da privuče pažnju i umiri žamor, a onda bi obično započeo:“ Narode, čujte i počujte,… daje se građanstvu na znanje…
Stari Tuzlaci su nam ostavili mnogo anegdota o telalima, pa da Vam ispričam jednu:
Jedan austrougarski funkcioner je primijetio da ljudi u razgovoru, malo, malo pa jeb***ju cara. Ljut na ovakvo ponašanje građanstva, izdaje telalu naredbu da objavi da je od danas zabranjeno i kažnjivo psovati i ko bude to radio platit će veliku globu. Ova naredba se odnosila na svaku psovku, a ne samo na njegovo Visočanstvo kralja i cara. Ovo je jako pogodilo Tuzlake jer su plaćali globu za svaku izgovorenu psovku, a kako Bosanac da razgovora bez „je“ i „be“? Vlasti su uočili propust pa izdaju telalu dodatnu naredbu koju je on iznio ovako: „Narode, čujte i počujte, … od danas je dozvoljeno jeb***ti sve i svakoga, osim Njegova Veličanstva cara.“
Ali da se mi vratimo posljednjem tuzlanskom telalu. Bio je to Huso Šarić-Čelo. Posao telala je počeo 1918. godine, zamijenivši ostarjelog telala Buću Vantića. Husin posljednji radni dan je bio u februaru 1945. godine, kada su ga zamijenili razglasi na banderama i zgradama. Tog dana Huso je svoj doboš predao u Vatrogasni Dom. Ono što je najinteresantnije je da je Huso bio nepismen i da je tekst učio napamet ili ga prepričavao. Dio njegovog imidža je bio fes koji je redovno davao čuvenom brici Redži Krdžaliću „na kalufljenje“. Živio je u Rudarskoj ulici i umro oko 1960.
I Huso je imao svojih bisera, evo dva. Svi znamo da je petak pazarni dan u Tuzli i kad je neko htio pitati kad je pazatni dan u tom i tom mjestu, pitao bi kad je kod njih petak. Tako je jednom Opština planirala neku manifestaciju na trgu u petak i naređeno je da se pazarni dan pomjeri za subotu. Huso počinje:“ Daje se građanstvu na znanje, da ovaj petak neće biti u petak, već će biti u subotu“. Ili dan pred ulazak Nijemaca u Tuzlu, Huso je zalupao u doboš i objavio „Narode čujte i počujte, Švabo je stig'o do Zvornika, sutra je ovdje i vi trebate izići i dočekati njemačku vojsku“ i tiho dodade „vi idite, ja bogami, jok!“
Ima još jedna anegdota koja je prikačena Husi, a da li se to dogodilo baš tako, niko ne može potvrditi. Počinje Huso kao i uvjek: “Narode, čujte i počujte, jutros je Sead-beg Kulović zijanio šlajbuk na pijaci; ako ga je našao brat musliman neka ga donese u džamiju, ako ga je našo inovjerac, neka ga donese pred džamiju, a ako ga je našao Hercegovac onda ja džaba vičem”.
Napomena: Uzeo sam da to bude Hercegovac (moje porijeklo), ali može se staviti bilo koji dio BiH.
