Da sam motivacijski govornik, nikada ti ne bih rekla: Uživaj u svakom momentu. Odlična zamisao, teško sprovodiva.
Recimo, od onih si sa kreditom. Imaš ga 160 eura, imaš ga zbog kupljenog stana, i zbog školovanja djeteta, i sahrane oca koji nije uštekao za spomenik dok je bio živ. Nije uštekao, jer se od penzije od 14.000 ne šteka, već preživljava. Da je imao više, možda bi i tebi pomogao.
Piše: Jovana Kešanski
Ovako, sve si morao sam.
Odeš takav negdje na rijeku, recimo. Pa založite vatru, društvo i ti. Pa pobacate meso po talandari i premažete slaninicom.
Pa se zavališ u stolicu, pa gledaš to meso kako cvrči, kako postaje obrok.
Pa gledaš rijeku. Mirna je, a snažna je.
Pa slušaš muziku iz kola, neki Šobić. Pa te dim peče, nagriza ti svaki komad lica. Komarci krvnički ujedaju pod plećku. Ubijaš ih dlanom otvrdlim od šljake.
I lijepo je tebi. Tu, sada, u momentu, al ipak osjetiš nešto u glavi, od nazad te lupka.
Ne znaš šta je, nemoguće da su te sustigli na ovom mjestu problemi. Baš sada kad je meso gotovo, kad se slaže na luk. Ali, jesu. Oni ne traže dozvolu, samo iskoče kad im se hoće. Otvaraš flašu ledenog piva, gušiš ih. Pa još jednu flašu. Gušiš ih. Pa još, i još, dok ne ugušiš i sebe i njih.
Nikad ti zato ne bih rekla uživaj u svakom momentu.
To je sranje. To ne ide tako lako. Najbolje što možeš jeste da ih pustiš, da ih lijepo smjestiš među lebac, meso, luk i pojedeš. Da oni ne bi pojeli tebe.
Ne drami ako ti uživanje u momentu ne ide, ako se kad je najbolje pojave problemi. Oni se zato i zovu problemi. Prihvati da ih imaš, da ih svako ima, i nauči da plivaš sa njima. Nekad će oni potopiti tebe, nekad ti njih.
Ne bih ti nikad rekla: budi srećan sada, odmah! Ma zajebi. Sreća nije tako lako uhvatljiva. Sreća se, čini mi se, ni ne hvata. To sa srećom je proces. Koračanje.
Ona nije cilj. Ona je put, a ne odredište. A da bi išao tim putem, sa sobom treba da se baviš. A to traje. Ta spoznaja.
Ne bih ti nikada rekla: Zaboravi prošlost, postoji samo sadašnjost, ovo, sada. Ma, jok. Ako nema prošlosti, ako je obrišeš, kako da živiš sadašnjost? Kako da praviš dobre i mudre izbore? Ako nema rana iz prošlosti, kako da budeš oprezan u sadašnjosti i još oprezniji u budućnosti?
Šta si ti danas, ako ne ono što si živio i osjetio juče?
Nikad ti ne bih rekla: život je kratak, budi svaki dan srećan.
A zašto da budeš svaki dan srećan? To nije prirodno. To je nezdravo. Opterećujuće.
Zašto da ne pustiš tugu da te malo polomi kad naiđe? Zašto da je sputavaš i guraš negde u sebe da te ubije na kvarno? Zašto sreća svaki dan? Otkad je to nužno i obavezujuće?
Čovjek si.
Nesavršen si.
Osjetljiv si.
Kvarljiv si.
Ima tu mnogo emocija koje kuljaju. Pusti ih na sat ili dva. Ne forsiraj sreću. Ona dođe sama, ako joj se dolazi, i ti o tome nećeš znati ništa. Iznenadićete kad najmanje očekuješ, baš kao i problemi.
Da sam motivacijski govornik rekla bih ti da sve prođe. Baš sve, ovako ili onako. Stvari su promenljive. Ništa ne traje dovoljno dugo. Taman kad pomisliš da si promašen slučaj, desi se nešto zbog čega kažeš ej, pa ima nade za mene. Samo to moraš da znaš kad si dole. Da ne bi očajavao ili sebe terao da budeš srećan ako ne ide.
Dvijehiljadeidesete, nekoliko godina nakon diplomiranja, promovisala sam pivo u nekom polumrtvom diskontu pića. Ljudi se grabili za otvarače i majicu, kidali iz ruke, otimali bokte. Nisam očajavala zbog toga, iako se činilo da sam u priličnoj rupčagi bez užeta da se izvučem. Nije mi trebao motivacijski govornik da mi sere o vizualizacijama. Da sam bila tužna, cmizdrava, utučena, to bi bilo ok, ipak sam nudila gajbe piva sa skoro maloljetnicom u tijesnom šorcu. Ona je šljakala za ljetovanje, ja za život. Bilo mi je neprihvatljivo da se od svojih grebem za tampone. Nisam tonula, jer sam znala da ne mogu uvijek da kontrolišem stvari. Njihov tok, njihovo pojavljivanje, odlaženje, emocije… Ono što mogu da uradim jeste da svaki dan kopam po sebi. Po malo, da ne optereti, ne uplaši.
Čovjek svašta može da pronađe u sebi o sebi. Zato samo hrabri preuzimaju ovaj zadatak.
Naučila sam, pa i tebi kažem, da ništa ne može na silu. Kad hoćeš na silu da si srećan, a golema te tuga uhvatila, bićeš još očajniji. Zašto mi ne ide da budem srećan, pitaćeš sebe. Pa, motivacijski govornici su rekli da budem srećan sad, uvijek, zauvijek? Još ćeš sebi osećaj krivice da nabiješ.
Ne radi to. Uči od života. Uči od tuge. Uči kad si dole. Biće ti lakše kad odeš gore.
Ne glumi sreću. Nemoj na silu. Ne foliraj sebe i druge.
Ne zavaravaj se.
Reci sebi: Ovo je život, prevrtljiva kučka jedna. A sa prevrtljivim kučkama ne ide tako lako.