Najpoznatija tabla u Tuzli na kojoj se ne može kupiti reklama.
U Tuzli, preko puta SKPC Mejdana, uz južnu magistralu pored Hemijske škole, Amir Mehinović sa suprugom prodaje polovnu odjeću. Pred ulazom u radnju postavio je drvenu oglasnu tablu na kojoj kredom ispisuje upečatljive poruke i po tome je već postao prepoznatljiv. Kaže da mu političari već nude novac da ih reklamira, a zamalo nije dobio batine od nepoznatih mladića kada je jedne večeri, na kraju radnog vremena, krenuo da skloni tablu u skladište. Jedini slučaj da mu je neko uništio natpis bio je kad je njegova unuka kriomice kredom švrljala po tabli.
Prve poruke na tabli, priča za Megafon Amir Mehinović, ispisao je prije sedam godina, kada je pisao o voljenom klubu FK Slobodi.
Kada je vidio koliko pažnje izazivaju njegove objave, a kako prati aktuelnosti u Bosni i Hercegovini i voli da bilježi svoje misli, odlučio je ispisivati poruke koje nose snažan pečat ljubavi prema Tuzli, Bosni i Hercegovini i svim njenim građanima.
UNUKA ŠVRLJALA TEKST
Jedna od nedavno ispisanih poruka glasila je: „Dok je Tuzle bit će i BiH“.
Pisao je i o Bošku i Admiri, „Kad umire ko voli – Admira i Boško“, o mladom paru ubijenom u Sarajevu 1993. godine, koji su postali simbol neuništivog zajedništva u Bosni i Hercegovini.
„Nedavno sam pročitao u medijima intervju sa fra Željkom Nikolićem koji je pohvalno govorio o Tuzli i pošto je to veliki čovjek, odlučio sam da ga citiram“.
Tako je nastala poruka ispisana ovih dana na Amirovoj tabli: „Uz ljude iz Tuzle možemo naučiti šta znači biti dobar čovjek. Hvala. Bravo Tuzla“.
„Reakcije na moje poruke su vrlo pozitivne, dolazi narod da me slika. Najviše me jel de cure slikaju“, kaže Amir kroz smijeh dok dok gleda u suprugu.
„Krenuo sam jedne večeri da sklonim tablu i da idemo kući. Zaustavlja se auto, parkira na trotoaru, dvojica momaka izlaze iz auta i dotrčaše do mene. Kaže jedan, ostavi to! Ne diraj to, vraćaj tablu! Sreća, čuli su galamu moje komšije koji u kiosku pored mog prodaju kompjutere. Kažem komšiji, Dženane de reci momcima da je ovo moje. Kad je on potvrdio, kažu mi ovi momci, ma izvini, mi mislili neko došao da sklanja tablu“, ispričao nam je Mehinović ovu anegdotu koja najbolje ilustrira koliko je tabla postala i tuzlansko dobro.
Jednom se i njegov prijatelj našalio s njim, pa mu je sakrio tablu iza kioska, a prisjetio se i zgode sa unukom.
„Jedne prilike vidim pošvrljan tekst. Prvo sam mislio da je neko namjerno uništio tekst. A zapravo je moja mala unuka uzela kredu i švrljala po tabli“.
ODBIO NOVAC POLITIČARA
„Ništa internet i društvene mreže, ovo je zakon. Tabla je postala poznata. Mnogo mi dolaze ovi iz stranaka da ih reklamiram. Jedan mi je nudio 1.000 KM za mjesec dana. Odbio sam, volim ja svoj grad više od para“, kaže Amir.
Tablu su mu davno poklonili prijatelji iz Mejdana. Amir kaže da mu treba nova, ova je stara i skoro se raspala od stalnog pomijeranja. A nije to više obična tabla. Postala je medij svega što Tuzla simbolizira.
