Jelena Marković je 30-godišnja magistarka komunikologije i studentkinja psihologije. Ova Podgoričanka se između ostalog bavi i ilustracijom. Njeni crteži, kako kaže „normalizuju ljudsko iskustvo” i na jednostavan način poručuju „da ne moraš da budeš stručan u nečemu kako bi se iskazao”.
„Ilustracije su i meni pomogle da izađem iz komfor zone”, kaže za BBC na srpskom autorka crteža, koji poručuju da je “okej biti nesavršen i da je autentičnost ono što vredi”.
Marković je u početku crtala za sebe, ali kada je pokrenula projekat za lični razvoj, sa ciljem da pomaže drugima u ostvarenju ciljeva, ilustracije su postale jedno od oruđa za pomoć.
Kako je sve počelo
Jelena je je prve crteže uradila kada je pokrenula „tajni blog” u srednjoj školi. Koristila ih je kao ilustracije za tekstove.
Posle izvesnog vremena je ugasila blog, ali crtežima je dala nov život kada je 2014. godine projekat Smartčejndž (Smartchange).
„Ilustracijama sam htela da normalizujem ljudsko iskustvo, koje nije savršeno kao ono koje vidimo na Instagramu”, kaže Jelena.
Upravo na Instagraamu je njen rad i postao popularan.
„Nekoliko influenserki je šerovalo moje ilustracije i broj pratioca na Instagramu je porastao preko noći”.
Rad na psihi je skup
Na osnovu dugogodišnje prakse, Marković zaključuje da ljudi vode računa o mentalnom zdravlju, ali da ne žele da pričaju o tome javno.
„Kupuju knjige, interesuje ih literatura, odlaze na radionice, ali iz straha šta će reći okolina, ne govore mnogo na tu temu”, kaže Jelena.
Smatra da bi mentalnom zdravlju trebalo posvetiti isto pažnje kao i telesnom, ali i da „zbog sistemskih problema u Crnoj Gori mnogima posete psihologu ili psihijatru deluju kao nemoguća misija”.
U okviru državnih domova zdravlja, kaže ona, postoji savetovalište koje je prevashodno namenjeno samohranim majkama i deci koja su preživela traumu.
„Termini kod psihologa u državnom domu zdravlja traju samo 15 minuta, pa se često dešava da zakažu i termin za terminom kako bi bar nešto podelili”, kaže Jelena.
Iako ima psihologa i psihijatra koji imaju privatne prakse, malo je onih koji odlaske kod njih mogu da priušte.
Na pitanje šta je glavna poruka njenih radova odgovara kratko – ilustracije govore same za sebe.
„Želim da kažem da će sve biti u redu da svi treba malo da olabavimo”.
