Dana 30.12. 2016. godine, MONKS TK( Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta u Tuzlanskom kantonu) objavilo je „ Konkurs za prijem u radni odnos zaposlenika u osnovnim i srednjim školama na području TK.“ Među nama koji pratimo te vrste konkursa, dakle prosvjetnim radnicima, ovaj Konkurs poznat je još i pod nazivom tzv. „Zimski Konkurs“. Uobičajena je praksa, da se na ovom konkursu popunjavanju mjesta kolega koji su otišli u penziju, na bolovanje, kolegica na trudničko odsustvo ili sl. Nekada se otvori i pokoja pozicija ako je neko od kolega dobio politički angažman. Uglavnom, ovaj Zimski Konkurs, nije „prime time“ vrsta konkursa i samo je svojevrsna nadopuna onoga „glavnog“ – avgustovskog…
Helem, po avgustovskom Konkursu, ne tako mali broj kolega nisu uspjeli dobiti punu normu časova za predmete koje predaju. I sam nisam izuzetak. Ne bih u detalje ulazio oko ličnih razloga zašto mi to nije „uspjelo“ na ljetnom Konkursu, iako trinaest punih godina sam redovni kandidat raznoraznih konkursa. Iznijet ću samo osnovne razloge:
a) nisam stranački angažovan;
b) zbog „a“ direktor mi na intervjuu daje minimum bodova;
c) pogledaj pod „a“ i „b“.
Dakle, nama ljetos „neuhljebljenim“ Zimski Konkurs prilika je da dopunimo normu ili se barem približimo, kojim časom normi. Taj „koji čas“, znači u materijalnom kontekstu mnogo. Svi u jednom smislu radimo za platu. Za novac. Nije mala razlika kada radiš mjesečno za 400 ili 800 KM. Nažalost, posebna je priča ( u nekom drugom tekstu pozabavit ću se i tim paradoksom društva nam našega),
da prosvjetni radnici, pedagozi, učitelji budućih generacija, prisiljeni su ponekad češće razmišljati o plati, no o izuzetno odgovornom poslu kojega svakodnevno obavljaju.
Mene je Zimski obradovao. Jedva sam čekao da se objavi, jer radim na pola norme časova. I onda – hladan zimski tuš! Iako očekivano, Pravilnik se nije izmijenio u kontekstu dokumentacije koja je neophodna za prijem u radni odnos. O čemu se, zapravo radi: konkursnom procedurom, uz ostale dokumente, kandidati koji pripadaju kategoriji „boračke populacije“ ( i to je „baška“ priča, jer u toj kategoriji su i djeca boraca, i djeca radnih obveznika, i djeca humanitarnih radnika itd… i na koncu sami b o r c i .
Djeca šehida i poginulih boraca su posebna kategorija, i njima nije mjesto u ovom tekstu jer su njihovi problemi zaposlenja davno trebali biti ostvareni), da bi ostvarili pravo na dodatno bodovanje, moraju priložiti potvrdu od nadležnog Biroa za zapošljavanje – da nisu u radnom odnosu…
Lično sam u onoj kategoriji „direktnih učesnika rata“ ili „demobilisanih boraca“, pri čemu po istom Pravilniku, imam pravo na 23% dodatnih bodova ( djeca šehida i poginulih boraca imaju pravo na 30%, ostala“ djeca, žene i švalerke“ 20% itd. A i to je priča za sebe, jer su se te, ostale, nazovi privilegije, itekako zloupotrebljavale…)
Shodno tome, na Zimskom Konkursu ( govorim u svoje ime demobilisanog borca Armije BiH), ne mogu ostvariti to Pravilnikom zagarantovano pravo, jer, za ime Boga, već sam u radnom odnosu?! A to što sam u radnom odnosu na pola norme – koga boli briga za to… Najmanje pravnika u MONKSU koji odlučuje o tome ( pojam pravnik u nekom Ministarstvu bosanskom današnjem, posebna je kategorija kojom bi se , u demokratskim normalnim zemljama trebala pozabaviti neka naučna, antropološko-sociološka struka; u književnosti tih pravnika nalazimo kod Nušića, Balzaka, Sušića, Andrića, Krleže, Kiša… pregršt…).
Dotični je najvjerovatnije bio za vrijeme rata pripadnik Prve minhenske brigade ili u još gorem slučaju, je jeo ovčije brabonjke po travi misleć’ da su čokoladne bombonice, jer je tada bio dijete, pa poslije rata čim je diplomirao – „baba“, „đedo“ ili“stranka“ zaposlili su svog pulena intelektualca u Ministarstvu ( pošto nisam kadrovski upućen u sastav aktuelnog Ministarstva, ako se radi o dotičnoj, e onda joj se pisac ovog teksta rahat obraza pokaki na diplomicu).
Znači ispade, da je pola mene od 25.10.1992. do Dejtona ratovalo u Drugoj, a pola nije? ( Koji ne znaju – „2. Slavna tuzlanska motorizovana brigada“)
Šalu nastranu, očigledno je da se radi o još jednom „montipajtonovskom marifetluku“ bošnjačke novokomponovane olihgarhije, jer vjerovatno treba još neke pulene i prdipulene uhljebiti na Zimskom Konkursu.
Zato, javno kažem: NEĆU DA BUDEM DEMOBILISANI BORAC! Ukinite sve boračke privilegije i hajdemo svi skupa koliko nas već ima u različitim profesijama , jednom konačno po STRUČNIM zaslugama pristupati konkursima! Čitav ( čitaj – „cijeli“) sam izašao iz rata, hvala dragom Bogu. Ne dopuštam da me sada polovite! Jedan je Himzo Polovina.
Smrt fašizmu, sloboda narodu!
Piše : Edin Zoletić
