Nažalost, mnogo ljudi danas odluči da ostane u lošim i toksičnim vezama, gde emocije i ljubav nisu obostrane i uzvraćene, jer se više od bilo čega boje da budu sami. Poistovećuju pojam „samoće“ sa usamljenošću i nesrećnošću.
Ovo je daleko od istine i to mogu i sama da potvrdim iz ličnog iskustva. Nekada me je sama pomisao na to da budem sama i da nemam partnera prosto užasavala. Ipak, nakon što sam prošla kroz par veza sa sebičnim i nezrelim muškarcima, shvatila sam da biti sam nije strašno. Ono što zaista treba da vas plaši i što je zaista strašno, jeste – biti u lošoj vezi.
Kao što ste već mogli pretpostaviti – da, srce mi je bilo slomljeno, a poverenje poljuljano više puta u prošlosti i poslednja stvar koju želim da dopustim jeste da dozvolim da mi se to dogodi ponovo. Prošlo je već skoro dve godine od kada sam sama i mogu ponosno reći da je to u velikoj meri promenilo način na koji gledam na romantiku, ljubav i veze. Takođe mi je pomoglo da promenim svoju perspektivu na život i omogućilo mi da istražim dublje sakrivene delove svoje duše i shvatim važnost prihvatanja sebe, brige o sebi i ljubavi prema sebi. Ipak, ne želim da me pogrešno shvatite. Ne kažem da je biti u vezi sa nekime gubljenje vremena, već samo da možda za to još nije vreme. I da loša veza nikada ne treba da vas košta slobode, iz straha. Za sebe, mogu uzdignute glave konačno da kažem da se ne bojim samoće, već da se bojim da budem sa pogrešnim muškarcem, sa nekim ko me ne zaslužuje i to zaista i mislim. Evo i zašto.
Ne bojim se da budem sama, već se bojim da budem sa nekime ko mi ne dozvoljava da budem ono što jesam.
Ne bojim se da uživam u sopstvenom društvu. Bojim se da budem pored muškarca koji ne razume moju suštinu i ne obožava me upravo zbog onoga što istinski jesam.
Bojim se da budem pored muškarca koji nije u stanju da me prihvati zajedno sa svim mojim manama i konstantno pokušava od mene da napravi nešto što nisam, po svojoj meri. Pored muškarca koji me stalno kritikuje, kojem sve što uradim nikada nije dovoljno dobro i loji ograničava moju slobodu.
Ne bojim se da provodim vreme sama, već se bojim da provodim svoje vreme u lošem društvu. Ne bojim se da večeram sama, za stolom za dvoje u svom omiljenom restoranu, da pogledam sama film u bioskopu ili odem sama u šoping. Osećam se prijatno u svojoj koži i uživam da provodim vreme sa sobom.
Ipak, bojim se da radim bilo šta od ovoga zajedno sa nekime ko ne ceni vreme provedeno sa mnom. Bojim se da provodim svoje dragoceno vreme, pored nekoga ko na to gleda samo kao na još jednu obavezu koju mora da obavi. Pored nekoga, sa kime zapravo nemam ništa zajedničko.
Ne bojim se da spavam sama, bojim se da se probudim pored stranca. Ne bojim se da ležem i budim se sama u krevetu, barem za sada, ali me strah od pomisli da se jednog dana probudim pored osobe koju ne prepoznajem – užasava. Bojim se da se probudim pored muškarca, koji više nije ona šarmantna, pažljiva i nežna osoba pored koje sam jednom zaspala.
Bojim se da se probudim pored muškarca koji mi deluje poput stranca u krevetu, koji je prestao da me voli i brine o meni i kojeg više ne prepoznajem.
Ne bojim se da pravim greške, bojim se da budem sa pogrešnim muškarcem. Grešiti je ljudski. Greške su sastavni deo života i često nas upravo one nauče najvrednijim životnim lekcijama.
Ne bojim ih se i ne bežim od njih jer znam da me one uče onome šta mi je potrebno, odnosno šta mi nije potrebno, kako bih bila srećna. Jedina greška koje se bojim da ne napravim, jeste da budem sa pogrešnim muškarcem.
Muškarcem za čiju pažnju i ljubav moram da molim.
Muškarcem koji će me svaki put kupiti i zavarati svojom slatkorečivošću i praznim obećanjima.
Bojim se da budem sa muškarcem koji ima pomešana osećanja prema meni ili nije siguran u njih, i svakodnevno se preispituje da li sam ja ona prava za njega.
Ne bojim se da vodim ljubav, bojim se da vodim ljubav, a da se ne osećam voljeno. Ne želim da budem sa muškarcem koji se više fokusira na ono fizičko, umesto na emotivno.
Ne želim da budem sa muškarcem koji je dobar u krevetu, ali kojem fali iskrene emocije, te ne vodi ljubav iz ljubavi, već samo gleda da zadovolji svoje potrebe.
Sa muškarcem koji me vidi kao seksualni objekat, umesto kao osobu koja ima potrebu za pažnjom i emocijama.
Ne želim da poklonim svoje telo muškarcu sa kojim ću voditi ljubav, ali je ujedno i ne osetiti. Ne želim da budem sa muškarcem koji je zainteresovan da se poveže sa mnom samo na fizičkom nivou, ali ne i na emotivnom i mentalnom.
Ne bojim se razgovora, bojim se razgovora sa muškarcem koji me ne razume. Ne želim muškarca koji će biti samo fizički prisutan, ali nikada neće zaista slušati ono šta imam da kažem.
Ne želim muškarca sa kojim ću imati samo trivijalne, površne i dosadne razgovore, jer nemamo ništa važno da podelimo jedno sa drugim. Sa muškarcem koji kritikuje i ne poštuje moje ideje, mišljenja i stavove, i smatra da je samo njegova perspektiva ispravna.
Bojim se da ostanem uskraćena dugih, dubokih i inspirativnih razgovora.
Ne bojim se da budem sama, već je jedina stvar koje se plašim da budem sa muškarcem kojem nije stalo do mene. Naučila sam da uživam u svom društvu, ali se bojim da se potpuno predam nekome ko me ne zaslužuje.
Muškarcu kojem sam opcija, a ne prioritet.
Muškarcu koji me voli i poštuje samo kada mu nešto treba, ili kada mu je to potrebno za njegov ego.
Bojim se da budem u vezi u kojoj se ne osećam voljeno, prihvaćeno, zaštićeno i emotivno ispunjeno. Bojim se da budem u vezi sa muškarcem koji neće biti u stanju da čuje moje neizgovorene misli, oseti moje emocije bez suvišnih reči i dotakne najdublje delove moje duše.
Muškarcem koji neće biti dovoljno hrabar da me voli, ponosi se sa mnom i inspiriše me da postanem i budem najbolja verzija sebe…
Izvor: lepoticaizver.com
