– Ideja trećeg spota vrti se oko jedne reči koja je Srbima svetinja.
– Kosovo!
– Ne možemo da snimamo na Kosovu.
– Mogli bismo iz drona?
– Pa ako ćemo tako, onda je bolje iz Miga. A već smo imali spot sa avionom.
– Rakija.
– Imali smo i spot sa pivom. Reč koja je Srbima svetinja…
– Crvena zvezda?
– Jedna reč.
– Nije valjda Partizan?
– Nije. Ima veze sa tradicijom…
– Sveti Sava?
– I to su dve reči…
– Samo Sava?
– To asocira na poplave i na Sava Malu…
– Može pomoć.
– Jede se…
– Slanina?
– Toplo…
– Čvarci?
– Mesi se od brašna…
– Pizza!
– To nije srpska reč.
– Znam! Hleb!
– Bravo, predsedniče vlade i države.
– Kako ste to zamislili? Ja jednim hlebom nahranim 5.000 ljudi?
– Taj ćemo spot ostaviti za finale kampanje.
– Mogu li tu i da hodam po vodi?
– Može, koristićemo slike iz Obrenovca.
– Kako ste zamislili to sa hlebom?
– Počinje kadrom iz rerne, u kojoj se peče hleb. Kroz rernu vidimo ženu, majku, domaćicu koja proverava da li je hleb pečen, i iza nje u drugom planu njeno dvoje dece i muža. Čujemo dečakov glas koji kaže: Hajde mama više, i devojčicin koji kaže: Gladna sam. Mama kaže: Još samo par minuta, a dečak na to: Pa do tada ćemo da umremo od gladi. Nosićeš nas na duši.
– To je neka romska porodica?
– Zašto romska?
– Pa razvaljen šporet… oni umiru od gladi…
– Zašto mislite da je razvaljen šporet?
– Pa rekli ste da se kroz rernu snima…
– To se rešava trikom. Ne, porodica je dobrostojeća, srpska. Imaju modernu kujnu, veliki frižider, punu korpu voća, sto je postavljen, na stolu je predjelo, salata, naresci, šeri-paradajz, pršut…
– A umiru od gladi?
– Da, jer nema hleba koji se peče.
– Razmažena neka deca.
– Tako je. Oni su narod. A vi ste mama.
– A ko je tata?
– Tata je tu samo kao figura.
– Znači, Nikolić.
– Može i tako da se razume. Vi ste majka.
– Moraću da nosim veštačke sise?
– Ne, majku glumi glumica.
– A gde sam ja u spotu?
– U off-u. Čuje se samo vaš glas.
– Šta kažem?
– Majka protiv svoje volje izvadi nepečen hleb, deca uzmu da ga komadaju, ali on se rasteže, jer testo nije pečeno. I onda se čuje vaš glas: “Srbija je 2013. bila na ivici propasti. Posle tri godine ozbiljnog i teškog rada vidimo prve i prave plodove.”
– I ne vidim se ja dok to govorim?
– Ne, vidi se testo koje se razvlači.
– Čuje se moj glas i vidi se testo koje se razvlači?
– Da.
– Znači, testo koje se razvlači su prvi i pravi plodovi ozbiljnog i teškog rada?
– Ne, niste shvatili… Testo je metafora Srbije koju razvlače vaši neprijatelji.
– A moji su neprijatelji deca?
– Ne, deca su metafora opozicije koja razvlači Srbiju.
– Dobro, a šta su prvi i pravi plodovi ozbiljnog i teškog rada?
– Pa ta moderna kujna, lep stan, ljudi dobro žive…
– Kako dobro žive ako umiru od gladi?
– Znate kakvi su Srbi, preteruju u svemu, a najviše u kuknjavi.
– Znači, ta kujna i ta porodica, to je isto Srbija, a ja sam u Srbiji majka?
– Tako je.
– I Srbi se ponašaju kao razmažena i nestrpljiva derišta koja ne veruje majci?
– Da. Oni razvlače testo, a vi kažete…
– U off-u?
– Da, u off-u, vi kažete: “Ovo je presudan trenutak. Moramo da ostanemo na pravom putu. Zato ne smemo da dozvolimo da se najlošiji vrate na vlast. Uništiće sve što smo stvorili.”
– I ne vidim se ja dok to govorim?
– Ne. Vidi se razmeckano testo. Uništen hleb.
– Ko ga je uništio?
– Deca.
– Kapiram, deca su metafora najlošijih koji hoće da se vrate na vlast i unište sve što smo stvorili.
– Da, a vi ste strpljiva majka koja ih pušta da se sami u to uvere.
– Kako ih puštam?
– Pa dajete im izbore.
– Gluvo bilo! Vladu dam, ali izbore ne dam!
– Ne da pobede, nego da izađu. Nepečen hleb je metafora nedovršenog posla. Zato majka složi opet testo u tepsiju i kaže: I, jeste li sada spremni da sačekate? A deca, ulepljena testom, kažu: Daaa.
– I?
– To je kraj. Idu još one trobojke AV, i slogan, brže, jače, bolje.
– Nema mene u spotu?
– Ne?
– Pa kako će narod da shvati za koga da glasa?
– Završava se vašim sloganom.
– A šta će onda spot ako imamo slogan?
– Zbog vaše poruke.
– Šta je moja poruka?
– “Srbija je 2013. bila na ivici propasti. Posle tri godine ozbiljnog i teškog rada vidimo prve i prave plodove. Ovo je presudan trenutak. Moramo da ostanemo na pravom putu. Zato ne smemo da dozvolimo da se najlošiji vrate na vlast. Uništiće sve što smo stvorili.”
– Pa zašto ja to ne mogu da kažem u kameru?
– Zato što to govorite u kameru od 2013. Ljudima je već muka od toga da vas gledaju dok to govorite.
– I biće im manje muka ako dok slušaju mene gledaju testo koje se razvlači?
– Ne, biće ista, ali manje od vas a više od spota.
Izvor: slobodna-bosna.ba
