Buba me lomi već danima da napišem priču o Saši, o tome kako je sve počelo, a čega je ona bila tihi svjedok, pa do sad 29 godina kasnije. Naime, Buba je prvenstveno bila Sašina drugarica, naravno i moja, no u svakom slučaju, tada bi se on prije povjerio njoj, nego nekome drugom.
U kraćoj verziji rekla bih ovako:
Gotovo da se sjećam dana kad sam se iz larve pretvorila u lutku. Valjda to sve ne bi bilo tako da mi mama nije sašila jednu slatku žutu haljinu, apsolutni mast hev (must have), kako sad čujem da govore modni stilisti. Bio je to raspust između prvog i drugog srednje škole. Jednog dana, prirodom valjda izazvana, odbacila sam bezličnu ljusku, promijenila frizuru, nabacila stav i žutu haljinu i izašla na Telex. Mislim da je stvar bila i do stava, ali i do perfektnog kroja žute haljine i tad me primijetiše svi momci od 15-25 godina. Među njima Saša. Prepričao je bezbroj puta da je rekao sebi, a možda i Bubi: „Ovo će biti moja žena.“
Nastavak čitajte na Ženski.ba
