U Švedskoj se trenutno testira prvi robot na svijetu napravljen kako bi vodio nepristrasne razgovore za posao – može li zaista da bude bolji od ljudi?
Njeno ime je Tengai. Visoka je 41 centimetar i teška tri i po kilograma. Kandidati za posao zateći će je na stolu, tačno u visini očiju onih koje treba da intervjuiše.
Tengaino svetleće i žuto lice blago se naginje na stranu. Ona potom trepće i smeška se dok postavlja prvo pitanje: „Je li vas već nekad intervjuisao robot?”
Tengai je čedo Furhet Robotiksa, kompanije za veštačku inteligenciju i robotiku koja je nastala tokom istraživačkog projekta u stokholmskom Kraljevskom institutu za tehnologiju.
Firma već četiri godine radi na humanoidnom kompjuteru koji oponaša način na koji govorimo, kao i naše suptilne facijalne ekspresije.
Ideja, kako kaže glavni naučnik Gabrijel Skance, „ne deluje toliko strašno ili neobično u odnosu na tradicionalnijeg robota.”
Od oktobra 2018. godine, ovaj startap sarađuje sa jednom od najvećih švedskih firmi za zapošljavanje, TNG.
Cilj je da se kandidatima omogući da o poslu razgovaraju sa nekim ko nije pristrasan i nema podsvesne predrasude kakve ljudi unose u proces zapošljavanja, a da sam proces i dalje „deluje ljudski”.
„Obično je potrebno sedam sekundi da neko ostavi prvi utisak i oko pet do petnaest minuta da regruter donese odluku. Mi želimo da osporimo taj postupak”, objašnjava Elin Oberg Martenzon, glavna službenica za inovaciju u kancelariji TNG-a u centru Stokholma.
Podsvesne pristrasnosti su pretpostavke o nečijoj sposobnosti na osnovu roda, etničke pripadnosti, glasa, obrazovanja, izgleda ili rezultat neformalnih razgovora pre i posle samog razgovora za posao.
„Na primer, ako vam na početku procesa postavim pitanje kao što je: ‘Da li igrate golf?’, a vi kažete: ‘O da, obožavam da igram golf’, a isto je i sa mnom, onda ću na neki način ja to smestiti u pozitivnu kutiju”, kaže Martenzon.
Tengai se ne upušta u ćaskanje pred razgovor i postavlja sva pitanja na identičan način, istim tonom i obično istim redosledom. Smatra se da to dovodi do pravičnijeg i objektivnijeg procesa zapošljavanja.
Regruteri zatim dobijaju transkript svakog razgovora i odlučuju ko prolazi dalje samo na osnovu datih odgovora.
„Imati nekoga, robota, bez emocija, bez osećanja… Mislim da je to veoma korisno prilikom provere kandidata, ukoliko imate veliki broj prijavljenih”, kaže Petra Elison, pedesetogodišnjakinja koja radi na zapošljavanju u oblasti zdravstva.
Ona učestvuje u probama kao regurterka koja analizira zapise kandidata, ali i kao neko ko ih intervjuiše.
„Na početku, pre nego što sam srela Tengai, bila sam skeptična, ali posle tog sastanka bila sam apsolutno očarana”, priseća se ona.
„Isprva sam zaista, zaista osećala da je to robot, ali kako smo zalazili sve dublje u razgovor, potpuno sam zaboravila da ona nije čovek.”
Međutim, robote programiraju ljudi, oni uče na osnovu ljudskog ponašanja i analiziraju podatke koje su sakupili ljudi. Zar to onda ne znači da su mogli da naslede i neke naše predrasude?
Iz kompanije Furhet Robotiks navode da žele to da spreče vršeći višestruke test razgovore uz pomoć više dobrovoljaca.
„Uči od nekoliko različitih regrutera, tako da ne preuzima konkretno ponašanje samo jednog od njih”, objašnjava Gabrijel Skance, glavni naučnik startapa.
Posle nekoliko meseci proba, Tengai bi trebalo da počne da zaista da intervjuiše kandidate.
Cilj je da ona postane toliko sofisticirana da može sama da odluči o tome koji kandidati prolaze dalje. Time bi se izbegla potreba da čovek pregleda zapise razgovora.
„Pre nego što se u potpunosti oslonimo na to, moramo da budemo sigurni da u našim podacima nema pristrasnosti”, objašnjava Skance.
Švedska je posebno interesantan teren za testiranje prilikom zapošljavanja uz pomoć veštačke inteligencije.
Pored toga što je reč o maloj zemlji sa reputacijom da brzo usvaja nove tehnologije, etnička raznolikost na tržištu rada je važna tema zbog rekordne imigracije tokom poslednjih godina.
Nezaposlenost među Šveđanima je oko četiri odsto, ali za građane Švedske rođene u inostranstvu ta cifra je viša od 15 odsto.
Nedavna anketa koju je sproveo TNG pokazala je da 73 odsto onih koji traže posao u Švedskoj smatra da su bili diskriminisani prilikom prijavljivanja za radno mesto.
Kako navode, diskriminacija je bila na osnovu etničkog porekla, starosti, roda, seksualne orijentacije, izgleda, težine, zdravlja ili invaliditeta.
„Švedska kultura se veoma kloni rizika, tako da obično vole da igraju na sigurno… na Šveđanina”, kaže Bugarka koja traži posao i želi da bude potpisana samo kao Ekaterina dok čeka ispred agencija za zapošljavanje u centru grada.
Ekaterina smatra da bi roboti kao što je Tengai mogli da budu „prvi veliki korak” u procesu zapošljavanja, zato što oni „ne pate ni od kakvih stereotipa o vašem dijalektu, akcentu ili zemlji porekla.”
Ovu tehnologiju hvali i Fondacija diverziteta, nepolitička, neprofitna organizacija koja se zalaže za više inkluzije na švedskom tržištu rada.
„Dobrodošao je svaki metod koji ističe sposobnost i veštinu u odnosu na stvari poput porekla”, kaže Mat Krajtman, operativni direktor fondacije.
Inače, sve veći broj alata i tehnologije veštačke inteligencije testira se širom sveta u oblasti zapošljavanja.
Među najpopularnijima je HajerVju, američka video platforma koja kandidatima omogućava da budu intervjuisani u bilo koje doba dana, a koja koristi algoritme za ocenu odgovora i facijalnih ekspresija.
Tu je i Sidlink, koji ima kancelarije u Amsterdamu i Šangaju, a koji od kandidata traži da na telefonima odgovaraju na pitanja i analizira njihov jezik kako bi video da li kulturološki odgovaraju toj ulozi.
A britanski start-ap DžejmiEjAj bavi se spajanjem kandidata koji imaju prave akreditive sa relevantnim upražnjenim radnim mestima, želeći da eliminišu pristrasnost isključivanjem demografskih faktora kao što su ime, starost i etničko poreklo.
U međuvremenu iz švedskog TNG-a kažu da su kandidati za posao uživali u susretu sa Tengai.
Ipak, neki profesionalci su zabrinuti.
„Zapošljavanje je umnogome igra na osećaj. To je ogromna investicija. To je ogromna obaveza. I vi morate da verujete u odluku koju donosite”, kaže doktorka Malin Lindelov, švedska psihološkinja specijalizovana za zapošljavanje.
„Veoma mi je teško da poverujem da će se menadžeri oslanjati na robota.”
Ona ističe i da suština razgovora za posao – naročito u sektorima u kojima postoji manjak obučenih radnika – može podjednako da bude u tome i da kandidat odluči želi li da radi za dotičnu kompaniju.
„Kandidat će doći na razgovor misleći: ‘Da li je ovo mesto na kom želim da radim? ‘Da li je ovo neko sa kim želim da radim?’ Oni imaju vlastite instinkte i oni će umnogome uticati na njihovu odluku”, kaže ona.
„Veoma me brine šta bi roboti mogli da urade tom delu procesa.”
Izvor: BBC NEWS NA SRPSKOM
