Teorija o redosledu rođenja kaže da to kada smo došli na svet utiče na našu ličnost, našu inteligenciju, pa čak i na uspeh koji ćemo postići u životu.
Doktor i radio voditelj doktor Radha Modgil objašnjava za BBC.
Potraga za utočištem
Iako to možda ne shvatate, verovatno upijate neke stereotipe, kaže teorija redosleda rođenja.
Prema njoj, redosled po kome je dete rođeno utiče na njegovu ili njenu ličnost.
Neki od najuticajnijih ideja u ovoj studiji predložio je Alfred Adler, austrijski doktor i psihoterapeut koji je živeo krajem 19. i početkom 20. veka.
Adler je bio srednje dete, drugo od sedmoro dece. Želeo je da razume zašto deca koja odrastaju u istoj porodici imaju različite ličnosti.
Trebalo bi da vam kažem da sam najmlađi od četvoro i obećavam vam da neću biti pristrasan.
Godine 1927., Adler je uspostavio teoriju da redosled rođenja veoma utiče na razvoj ličnosti, jer roditelji tretiraju decu različito prema tome da li su nastarija ili najmlađa.
Takođe je verovao da roditelji koji upoređuju braću i sestre stvaraju osećaj inferiornosti. Od tada, istraživači su razvili ideje oko karakteristika koje ljudi imaju u zavisnosti od toga kada su rođeni.
Najstarije dete
Na primer, za starije dete se misli da će udovoljavati ljudima: biće odgovorno, pouzdano, oprezno, ali želeće i da ima kontrolu.
Tradiconalno se misli da starije dete dobija više roditeljske pažnje, tako da kada stigne sledeće dete, one se često oseća zapostavljenim i manje je u centru pažnje.
Starija deca koja su kasnije postala poznata su i britanski premijer Vinston Čerčil i autorka romana o Hariju Poteru, Dž.K. Roling.
Srednje dete
Srednje dete je često izostavljeno, ignorisano, pa se oni trude da budu mirotvroci.
Trude se da se prilagode u ono što je starije dete već uzelo, koje je našlo tu porodičnu nišu.
Srednja deca koja su postala poznata su i Bil Gejts i pevačica Madona.
Najmlađe dete
Najmlađe dete je često sebično, manipulativno, zabavno, zanimljivo i šarmantno.
On ili ona često moraju da rade više na tome da privuku pažnju i da se trude da budu različitiji od svojih braća i sestara.
Najmlađa deca u porodici koja su postala poznate ličnosti su i Mahatma Gandi i Kameron Dijaz.
Dete jedinac
Ukoliko nemate braću i sestre, nemojte da se osećate zapostavljenim, jer Adler ima i teoriju o karakteristikama ličosti ljudi koji nisu rasli u mnogočlanoj porodici.
Dete jedinac je sebično, nezavisno i često ima karakteristike ličnosti kao starije i kao najmlađe dete.
Poznata deca koja su odrastala bez braće i sestara su Danijel Redklif i Leonardo da Vinči.
Zašto su braća i sestre različiti?
Američki psiholog Frenk Salovej je 1996. godine predstavio je teoriju da ove razlike mogu da predstavljaju borbu za opstanak u svakoj porodici.
U evolutivnoj teoriji Čarlsa Darvina, takmičenje između živih bića se posmatra kao borba za postojanje i samim tim je osnova za prirodnu selekciju.
Kada se ovo primeni na porodicu, deca se takmiče za roditeljsku pažnju i trude se na sve kako bi preživela.
Na primer, starije dete može da preuzme odgovornost i brine o mlađoj deci.
Kada mlađe dete stigne, ono mora da bude drugačije od druge dece i da nađe svoju nišu, na primer da postane veći avanturista.
Time ono utiče na takmičenje i stvara bolju atmosferu u porodici, jer su mu šanse za opstanak veće.
Dokaz
Vremenom su rezultati studija koji kasnije rađeni bili nedosledni. Neki su podržavali Adlerovu teoriju, dok su je drugi u potpunosti odbacili.
Neke studije su pokazale da postoje razlike, a neke da nemaju smisla.
Druge su pokazale da su razlike zabeležene zbog uzorka koji je uzet za pisanje studije, odnosno koliko je braća i sestara u porodici, kao i kolika je razlika u godinama među decom.
Teorija o redosledu rođenja je odlična tema, ali još uvek nije moguće precizno utvrditi koliki uticaj ima, ako ga ima.
Lično mislim da je najmlađe dete najsuperiornije.
Izvor: Oslobođenje
