Džemil Hrustić do nesretnog rata radio je u Vitezitu na proizvodnji eksploziva, tačnije održavanju strojeva. Kada se rat završio netko je trebao pokrenuti strojeve.
Džemo je otišao u penziju, a drugih majstora koji su nekada radili u proizvodnji nije bilo. Jedni su umrli drugi otišli iz Viteza.
Tri puta su me zvali direktori Vitezita da dođem i počnem raditi. Bilo me sram jer sam u penziji. Što će drugi ljudi reći”, govori Džemil Hrustić. Međutim onda sam odlučio da pomognem jer vidim da nema ko drugi. Došao sam u Vitezit i sve svoje znanje i sposobnosti uložio da pokrenemo proizvodnju plastičnih eksploziva. Evo do dana današnjega radim iako imam 76 godina. Mislim da sam najstariji radnik ne samo u BiH. Možda i na Balkanu pa i u Evropi” priča Džemil
Slavica Čičković, šefica proizvodnje privrednih eksploziva u Vitezitu dodaje:
“Džemo nam je zaista bio od velike pomoći. Pokrenuo je ove zahtjevne strojeve i cijelo vrijeme obučavao druge djelatnike. Istina danas manje radi, a više obučava mlađe radnike. Naš problem je što srednje škole u Vitezu više ne obrazuju učenike kemijske struke. Nama treba i strojarskih zanimanja ali ih na tržištu rada nema” kaže na kraju razgovora za portal Flash.ba šefica proizvodnje Slavica Čičković.
