Prikazivanje ovog dokumentarca pokrenulo je raspravu o moralnim i psihološkim posledicama „susreta” sa voljenima koji su umrli.
Za mnoge od nas, tuga je neizostavni deo života, a ako je preminulo dete, onda je još teže da se izborite sa gubitkom.
Na Jeon, treća ćerka Đang Đi Sung, preminula je iznenada kada je imala četiri godine zbog neizlečive bolesti krvi.
Jedna televizijska produkcijska ekipa provela je osam meseci rekonstruišući trodimenzionalnu sliku devojčice.
Koristili su tehnologiju za praćenje pokreta da snime pokrete devojčice glumice.
Na osnovu toga su kasnije rekonstruisali pokrete Na Jeon, kao i njen glas.
Takođe su dizajnirali virtuelni park u kojem su se srele majka i ćerka.
Taj park napravljen je po modelu onog koji su posećivale dok je devojčica bila živa.
{youtube}https://youtu.be/uflTK8c4w0c{/youtube}
Dokumentarni film Susret sa tobom, koji je prikazan na televizijskoj stanici MBC, gledali su milioni građanki i građana u Južnoj Koreji.
Film obiluje emotivnim scenama, a najpotresnija je ona u kojoj se majka i ćerka ponovo sreću.
Virtuelna devojčica dotrčava do majke i kaže: „Mama, gde si bila? Da li si mislila na mene?”
Majka plače dok pokušava da zagrli devojčicu, a suze su krenule i članovima produkcijske ekipe.
I ostale prisutne članove porodice ova scena je veoma potresla.
Susret sa voljenima koji su preminuli
Prikazivanje ovog dokumentarca pokrenulo je raspravu o moralnim i psihološkim posledicama „susreta” sa voljenima koji su umrli.
I dok neki smatraju da to dovodi do katarze, drugi tvrde da ovakve stvari sprečavaju ljude da krenu dalje u životima.
Na račun televizijske stanice stigle su optužbe da iskorišćavaju osećanja majke koja tuguje.
Desetominutni video koji je postavljen na Jutjub do sada je imao više od 13 miliona pregleda i 19.000 komentara.
Pojedini korisnici društvenih mreža zabrinuti su da bi posle ovog iskustva majka mogla da bude još tužnija.
Jedan se zapitao da li je to „raj ili pakao.”
Ali Đang Đi Sung rekla je da joj je pomoglo.
Posle smrti ćerke, ona je istetovirala njeno ime, a fotografije okačila na zidove širom kuće. Oko vrata nosi ogrlicu sa medaljonom u kojem se nalazi ćerkin pepeo.
U snovima, kaže majka, Na Jeon izgleda tužno, ali je tokom virtuelnog susreta bila srećna.
Psiholozi sa kojima je razgovarao BBC smatraju da ovo iskustvo može da pomogne Đi Sung da se izbori sa traumom gubitka deteta.
„Ljudima koji su doživeli takve iznenadne gubitke pomaže kada nađu način da se valjano oproste”, kaže Go Sun Kju sa korejskog Univerziteta za mentalno zdravlje.
Don Gvi Li sa univerziteta Jonsei, navodi za BBC je virtuelna stvarnost već korišćena u nekim lečenjima anksioznosti, fobija, demencije i depresije.
Virtuelni projekat u Britaniji rekonstruisao je krunisanje britanske kraljice Elizabete Druge 1953. kako bi pomogao pacijentima koji pate od demencije.
Dok im izgleda kao da putuje nazad kroz vreme, ljudi se prisećaju stvari koje su im „zakopane” u mozgu.
Ali profesor Dong Gvi Li kaže da u ovakve eksperimente moraju da budu uključeni i stručnjaci koji savetima mogu da pomognu ljudima skrhanim bolom.
Poslednji pozdrav
Direktor programa Li Hjun Seok rekao je za BBC da je njegov tim ovom projektu pristupio veoma oprezno, od prve do poslednje faze.
Sve je bilo zasnovano na sećanjima koje je majka imala na ćerku.
Pred kraj filma Na Jeon daje majci cvet, posle čega legna i kaže da je umorna. Kaže da će uvek voleti mamu.
Njih dve se opraštaju, a potom devojčica zaspi.
Zatim se pretvori u belog leptira i odleti.
Izvor: BBC News Serbia
