Broj obolelih od malih boginja u porastu je širom sveta – na primer, kod Njujorka je u toku jedna od najvećih epidemija u poslednjih nekoliko decenija. Zbog čega? Zbog ovih osam mitova.
Zbog toga će u Rokland okrugu, u saveznoj državi Njujork, u narednih 30 dana svim maloletnicima koji nisu vakcinisani biti zabranjen pristup javnim mestima – barem dok ne dobiju vakcinu.
Reč je o poslednjoj u nizu epidemija u Sjedinjenim Državama, koje su bastion pokreta protiv vakcina.
Za to vreme male boginje su tokom 2017. godine ubile 111.000 ljudi širom sveta, navode iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
U poslednjem izveštaju SZO, objavljenom u novembru, navodi se da je porast lažnih vesti o vakcinama – uz generalno loše stanje sistema zdravstvenog osiguranja u čitavom svetu – jedan od glavnih uzroka zbog kojih je došlo do porasta obolelih za 30 odsto između 2016. i 2017. godine.
“Samo nekoliko slučajeva bi brzo moglo da preraste u desetine ili stotine hiljada, ukoliko građani nisu vakcinisani”, ističu iz SZO.
Najveći problem su Severna i Južna Amerika, Evropa, kao i zemlje istočnog Mediterana.
Evo kako su mitovi o vakcinama opstali i kako je procenat vakcinisanih opao, uprkos naučnim dokazima o koristima vakcinacije.
1. “VAKCINE MOGU DA IZAZOVU AUTIZAM”
Ukoliko pratimo tu tvrdnju kroz istoriju, trag će nas odvesti do britanskog hirurga Endrjua Vejkfilda.
On je 1997. u prestižnom medicinskom žurnalu Lancet (The Lancet) objavio rad u kojem tvrdi da vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeola (MMR) ima veze sa povećanim brojem slučajeva autizma među britanskom decom.
Nakon toga, objavljen je niz istraživanja koje negiraju vezu između MMR vakcine i autizma, Lancet je povukao Vejkfildov rad, dok je sam Vejkfild izbrisan iz registra lekara Velike Britanije.
Međutim, iako su njegove tvrdnje opovrgnute, bile su dovoljne da stopa vakcinisanih MMR vakcinom u Velikoj Britaniji padne sa 92 odsto iz 1996. na 84 odsto 2002. godine.
Od tada je taj broj porastao na oko 91 odsto, ali je i dalje ispod onog za koji SZO ističe da je neophodan – 95 odsto.
2. “IMUNI SISTEM DECE NE MOŽE DA IZDRŽI TOLIKO VAKCINA”
Deca bi do druge godine trebalo da prime najmanje 11 vakcina, ali neki roditelji se brinu da bi to moglo da utiče na njihov imunološki sistem.
Uobičajena briga glasi – vakcine funkcionišu tako što telo upoznaju sa virusima i bakterijama koje bi mogle da izazovu određenu bolest.
Međutim, lekari ne moraju da u telu izazovu efekte bolesti – vakcine zapravo samo pripreme telo da reaguje kako treba kada bolest udari.
“Novorođenčad razviju sposobnost da odgovore na strane antigene – supstance koje su sposobne da stimulišu odgovor imunog sistema – čak i dok su još u maminom stomaku”, napisao je američki pedijatar Pol A. Ofit, u jednom od najpoznatijih razmatranja povezanosti vakcina i imunološkog sistema dece.
3. “BOLESTI SU POČELE DA NESTAJU I PRE NEGO ŠTO SU SE POJAVILE VAKCINE”
Ovaj argument glasi da su bolji društveno ekonomski uslovi – bolja ishrana i postojanje kanalizacije, na primer – podjednako efikasni kao vakcine u borbi protiv bolesti.
Tačno je da su bolji životni uslovi smanjili stopu smrtnosti pre nego što su se vakcine pojavile, ali ubrzani pad broja obolelih nakon uvođenja vakcina ukazuje na to da vakcine tu igraju veliku ulogu.
Na primer, broj preminulih u Sjedinjenim Državama pao je sa 5.300 iz 1960. na 450 tokom 2012. godine, navode iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti iz SAD.
Treba imati u vidu i da se prva vakcina protiv malih boginja pojavila 1963. godine.
Međutim, vakcinacija nije samo povećala procenat izlečenih od malih boginja i ljudi koji su preživeli bolest, već je u narednih pet godina značajno smanjen i broj obolelih.
Pored toga, postoje i brojni dokazi da pad u stopi vakcinisanih može dovesti do ponovnog “oživljavanja bolesti” – Japan i Švedska su imali dosta problema tokom sedamdesetih nakon što je manje dece vakcinisano nego ranije.
4. “I ONI SU KOJI SU VAKCINISANI SE RAZBOLJEVAJU”
Građani koji su protiv vakcinacija ovo često koriste kao jedan od argumenata.
Međutim, odgovor je jednostavan – nijedna vakcina nije 100 odsto efikasna – iz Svetske zdravstvene organizacije ističu da je rutinska vakcinacija dece uspešna u od 85 do 95 odsto slučajeva.
Zašto? Zato što svako na svoj način reaguje na vakcinu, što znači da neće svi ljudi razviti imunitetet na određene bolesti.
Jedini razlog zbog kojeg se više vakcinisanih razboli u odnosu na nevakcinisane, jeste što je daleko više vakcinisanih ljudi.
Nevakcinisani građani za to vreme se razboljevaju u mnogo većim procentima.
5. “FARMACEUTSKE KOMPANIJE SAMO GLEDAJU PROFIT”
Ekonomista Svetske zdravstvene organizacije Miloud Kadar, koji se bavi zdravljem, procenjuje da je svetsko tržište vakcina 2013. bilo vredno 24 milijarde dolara.
Iste godine, ta brojka je iznosila manje od tri procenta svetskog farmaceutskog tržišta.
Poslednjih godina tržište vakcina dobilo je na zamahu, podstaknuto širenjem programa imunizacije u sveže industrijalizovanim zemljama poput Kine i odlukom mnogih bogataša da finansiraju istraživanja u oblasti vakcina.
Najbolji primer toga je osnivač Majkrosofta Bil Gejts.
Ipak, finansijski interes da što više ljudi bude vakcinisano ima čitavo čovečanstvo – razboljevanje je skupo.
U istraživanji Džon Hopkins Univerziteta iz 2016. godine, navodi se da za svaki dolar, koji je u 94 zemlje sveta za najnižim dohotkom uložen u vakcinu, očekuje da 16 dolara bude ušteđeno u troškovima zdravstvene zaštite, izgubljenim platama i manjoj produktivnosti na poslu zbog bolesti ili smrti.
6. “MOJA ZEMLJA JE GOTOVO POTPUNO ISKORENILA TE BOLESTI, PA NIJE POTREBNO DA SE VAKCINIŠEM”
Iako su vakcine smanjile učestalost mnogih bolesti, to ne znači da su one pod kontrolom u čitavom svetu.
Neke od njih čak na pojedinim delovima planete prave velike probleme.
Bolest se pritom, zbog globalizacije, lako može preneti sa kontinenta na kontinent i raširiti u zemljama sa niskom stopom vakcinisanih.
Broj obolelih se Evropi utrostručio između 2017. i 2018. godine, dostigavši gotovo 83.000 ljudi – što je najveći broj u ovoj deceniji.
7. “VAKCINE SADRŽE NEBEZBEDNE TOKSINE”
Još jedna briga roditelja koji ne žele da vakcinišu decu jeste upotreba supstanci poput formaldehida, žive ili aluminijuma u vakcinama.
Ove supstance bi mogle da budu štetne u određenim količinama, ali u vakcinama nisu.
Prema američkoj Upravi za hranu i lekove, prosečna vakcina u kojoj ima žive sadrži oko 25 mikrograma žive po 0,5 mililitara vakcine.
Kako navode, to je ista količina žive kao i u 85 grama tunjevine.
8. “VAKCINE SU ZAVERA ZAPADA”
Verovanja da su vakcine deo zavere protiv građana i dalje postoje.
Veliki problem u borbi protiv dečje paralize u severnoj Nigeriji jeste verovanje da bi vakcine mogle da izazovu neplodnost kod devojaka, kao i da šire HIV, zbog čega su čak i česti napadi na zdravstvene radnike.
Isti mit postoji i u Avganistanu i Pakistanu, jedinim zemljama pored Nigerije u kojima je virus dečje paralize i dalje problem.
Čitavoj situaciji nimalo nije pomoglo to što je u martu 2011. godine CIA, kao paravan za pokušaj dolaska do DNK nekadašnjeg lidera Al Kaida Osame bin Ladena u Pakistanu, koristila vakcinaciju protiv hepatitisa B.
Njihov plan je otkriven, pa je nepoverenje u vakcinaciju postalo još veće, iako je ionako mali broj ljudi tamo vakcinisan.
