Veliki broj nas je genetski programiran da ustajemo prije zore i odlazimo na spavanje u 8 sati uveče.
Rutina spavanja i buđenja kod svakoga od nas je različita i zapravo je dio stanja zvanog “napredna faza spavanja”, koja je dugo smatrana veoma rijetkom.
Prema novom istraživanju sa Univerziteta Kalifornija čini se da je u pitanju genetska predispozicija koja pogađa jednu od 300 osoba, piše Daily mail. Oni koji su pogođeni ovim imaju tjelesni sat koji najbolje radi rano ujutru i onda obezbjeđuje udar melatonina, hormona koji nas čini pospanima, u kasno popodne i to do 20 časova.
Kako se s godinama sve ranije budimo, a mnogi ljudi koji pate od depresije bude se i noću, ovde je riječ o nečemu drugačijem. Iako je judima sa normalnim tjelesnim satom potrebno oko 40 minuta više sna neradnim danima, ovim ljudima je u redu i samo 10 ili nimalo kako bi savršeno normalno funkcionisali. Njima je jako teško da ostanu budni uveče, zbog čega im je rad u drugoj ili noćnoj smeni jako težak.
Ono što otežava istraživanje ovog fenomena jeste nedostatak ljudi koji pate od ove promjene. Oni naime ne vide nikakav problem u tome da ranije odu na spavanje i da se ranije probude. Njima je potrebno koliko i drugim ljudima sati sna da bi mogli da funkcionišu u toku dana.
Izvor: Radiosarajevo.ba
