Novak đoković je super. Uvek je bio super i sasvim mi je jasno zašto ga većina belosvetske publike ne podnosi. ne podnose ga zato što im je narušio idilu koja je vladala u rivalitetu federer-nadal. dva potpuno različita, ali tako kompatibilna i svima lako razumljiva lika, švajcarac i španac, smireni i nervozni, ležerni i siloviti, elegantni leptirić i bik iz koride. par koji je zadovoljavao sve želje globalne teniske publike. nije bilo potrebe za trećim.
Ali eto ti trećeg. iz pizde materine. sibira? sirije? srbije? Tako nešto. tamo i dalje traje rat, zar ne? umesto da uzme pušku u ruke i bori se za svoj narod, on uhvatio džadu i navalio na teniske turnire. i ajde što smeta, što je nepotreban, ne pripada nijednom shvatljivom klišeu, nego još i pobeđuje, osvaja turnire, najbolji je na svetu, budibogsnama.
Dakle, da, u potpunosti razumem strance, on je njima razjebao stanje stvari koje im je odgovaralo i koje su razumeli. a ljudi ne vole da ih neko dovodi u poziciju kad ponovo moraju da preispituju svoje koncepte. oni više nemaju kontrolu nad situacijom u tenisu. neki ludak je došao i radi šta hoće, a oni nemoćno gledaju i ne mogu mu ništa. zato ga ne podnose.
Ali, zašto ga ne podnose srbi? to sam već malo slabije razumela. kapiram da ga pola srbije baš voli. ali postoji mnogo njih koji ne mogu da ga smisle. neki mu zameraju da je premalo srbin, neki da je previše srbin. nekima se ne sviđa što sluša narodnjake, nekima smeta što ne ruši vučića, neke nervira njegova žena, neke nerviraju njegove pare…
Meni je on super bre. hrabar, vredan, uopran, mentalno i fizički jak, srčan, spretan, skroman, stabilan, normalan. radi ono što voli i radi to najbolje na svetu. novak đoković je super. ne zanima me za koju zemlju igra, da li je veliki ili mali srbin, da li je klingonac ili marsovac, da li se bavi politikom ili ga politika ne zanima. gledam ga na terenu, kako stiže svaku lopticu i ne gubi samopouzdanje ni kad je najgore.
Ni u jednom od njegovih, servisa, paralela i duplih greški ne piše koje je nacije, šta sluša i kakvu ženu ima. vidim samo ljudsko biće koje je uspelo da osvoji svet, a ostane sa obe noge na zemlji. i to ne mogu da ne obožavam.
Kad bi publika širom sveta, kao i ova u srbiji, malo više pratila šta se zbiva na terenu, a manje sve ostalo, ne bi gubili vreme na nerviranje, dok gledaju najbolji tenis u istoriji. i sve bi im bilo potaman.
Preuzeto: Frida Šarar
