Najnoviji izvještaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Bosnu i Hercegovinu pokazuje da zemlja ulazi u period umjerenog, ali slabijeg ekonomskog rasta, uz istovremeni rast inflacije i sve izraženije fiskalne pritiske.
Iako se ne govori o krizi, poruka je jasna — standard građana će rasti sporije nego ranije, a pritisci na kućne budžete biće sve vidljiviji. Ekonomija BiH i dalje raste, ali nedovoljno brzo da bi se značajnije poboljšao životni standard u odnosu na zemlje Evropske unije.
Prema procjenama MMF-a, privredni rast Bosne i Hercegovine usporio je sa 3,2 odsto u 2024. na oko 2,1 odsto u 2025. godini, dok se za 2026. godinu očekuje dodatno usporavanje na oko 2 odsto. Istovremeno, inflacija bilježi rast – sa 1,7 odsto u 2024. na oko 4 odsto u 2025. godini, dok bi tokom ove godine mogla dostići i 5,4 odsto.
Ta razlika između sporijeg rasta i bržeg rasta cijena ključna je za razumijevanje onoga što građani svakodnevno osjećaju. Nominalni rast plata često ne prati stvarni rast troškova života, a hrana, energija i osnovne usluge postepeno postaju skuplje.
MMF navodi kao ključne razloge usporavanja rasta više cijene energije, slabiju potražnju iz Evropske unije i povećanu globalnu ekonomsku neizvjesnost. Dodatni rizici su dugotrajno visoke cijene energenata, stroži globalni finansijski uslovi, slabiji rast glavnih trgovinskih partnera i političke tenzije unutar zemlje.
Fond posebno upozorava na ekspanzivnu fiskalnu politiku koja doprinosi rastu budžetskih deficita i javnog duga. Konsolidovani deficit opšte vlade mogao bi dostići oko 4 odsto BDP-a do 2026. godine, uz povećanja penzija, socijalnih davanja i plata u javnom sektoru.
Republika Srpska se zadužila za oko 750 miliona eura (7,3% BDP-a), a Federacija BiH za oko 800 miliona eura (3,9% BDP-a). MMF poziva vlasti da se suzdrže od mjera koje povećavaju deficit i da koriste viškove prihoda za jačanje fiskalnih rezervi.
Hitne reforme su ključne za dugoročnu stabilnost ekonomije, održivost javnih finansija i brže približavanje Evropskoj uniji.
