Književnik koji nikada nije napisao prvu pjesmu, već tek drugu, a danas je daleko poznat u svijetu književnika je Miroslav Mika Antić…
“Nikada u životu nisam napisao prvu pesmu, već drugu. Prvu sam prepisao od Desanke Maksimović”.
Tada je bio učenik trećeg razreda osnovne škole u jednom selu koje je bilo jako daleko. Nije bilo mnogo svesaka i knjiga. Dokopao se Desankine sveske, odabrao je pjesmu i proglasio je svojom.
“Selo je selo i vrlo brzo se pročulo kako sam napisao jednu divnu pesmu. Svi su klimali glavama i govorili kako ću jednog dana biti veliki pesnik.”, rekao je jedne prilike Miroslav Mika Antić.
Književnik koji je ukrao prvu, drugu pjesmu poslije nije smio da prepiše da ga ne uhvate, a bojao se i da je sam napiše jer je znao da će biti lošija.
Sladio se slavom čitavu školsku godinu,a a na kraju dječacima i devojčicama koji su odlični đaci daju se knjige na poklon.
“I ja sam dobio knjigu, mada nisam bio sasvim dobar đak i stalno sam nešto zamuckivao, a zamuckujem i danas. I onda kada treba nešto da kažem, dok to izgovorim, oni mi kažu da sednem i daju mi neku srednju ocenu. Za razliku od drugih koje su bile otvorene, moja je knjiga bila zapakovana u finu hartiju. Kada sam je otvorio, video sam da je to ista ona knjiga Desanke Maksimović.”, prenosi radioaktivni komarac.
Učitelj mu je tako na jedan fin i perfidan način dao do znanja da je nešto ukrao. Velika je sreća što je on to tada uradio, da nije, možda bi krao cijeloga života i onda vjerovatno nikada ne bih imao zadovoljstvo da nešto sam napravi. A najveće je zadovoljstvo kad čovek nešto sam stvori.
