Da li ste ikada pogledali neku staru sliku i osetili kao da ste se vratili unazad kroz vrijeme – do te mjere da možete da osjetite na sebi odjeću koju ste tada nosili?
Postoji jedna moja fotografija, slikana kad sam imala dvadeset jednu godinu, koja mi budi baš takav osjećaj. Suknja koju na njoj nosim koštala je četrdeset dolara – više nego što sam ikada do tada potrošila na neki odjevni predmet – ali kupila sam je za svoj prvi intervju s velikom slavnom ličnošću: Džesijem Džeksonom. Držao je govor u lokalnoj srednjoj školi poručujući učenicima: „Drogi kaži ne, da nada opstane!” – a ja sam dobila zadatak da izvještavam o tome. Šef nije smatrao da je taj događaj vrijedan da se o njemu radi reportaža, ali sam insistirala (dobro, molila sam) uvjeravajući ga da ću doneti priču dostojnu udarnih vijesti. I to sam i uradila.
Volela sam da pričam priče drugih ljudi, da izvlačim istinu njihovog iskustva i destilujem je u mudrost koja bi mogla da informiše, nadahne ili koristi nekom drugom. Ipak, da sam se pokolebala pred prvom preprekom i odustala od te priče, nikad ne bih bila gdje sam danas.
Da sam tada znala ono što znam sada, nikada ne bih protraćila nijedan trenutak sumnjajući u svoj put.
S kakvim god izazovom da ste suočeni, morate da imate u vidu da vi držite četkicu dok se platno vašeg života oslikava svakodnevnim iskustvima, ponašanjima, reakcijama i emocijama. Da sam to znala kad sam imala dvadeset jednu godinu, poštedjela bih sebe mnogo patnje i sumnje. Za mene je bilo otkrovenje kada sam shvatila da smo svi mi slikari sopstvenih života – i da možemo da koristimo boja i poteza četkicom koliko god želimo.
Prema tome, kad život postane težak, najbolje što mogu jeste da postavim sebi prosto pitanje: Čemu ovo treba da me nauči?
Blagoslov je kad uspiješ da preživiš svaku nevolju, kad ideš dalje korak po korak, kad si u položaju da se penješ uz planinu života znajući da vrh i dalje leži pred tobom. Svako iskustvo je dragocijen učitelj.
Ne postoje teški periodi, samo periodi koji nas uče nečemu. Svaka prepreka je tu sa razlogom i vodi nas na krajnje odredište.
Svi mi imamo trenutke kada potonemo nisko, što od nas zahtjeva da ustanemo, u samom svom središtu, i da znamo ko smo. Kad vam se brak raspadne, kad izgubite posao koji vas je definisao, kad vam ljudi na koje ste računali okrenu leđa, nesumnjivo je da treba da promijenite način na koji razmišljate o nekoj situaciji kako biste je poboljšali.
Sa sigurnošću znam da sve naše prepreke imaju svoje značenje. Razlika između uspeha i stagniranja leži u otvorenosti da nešto naučimo iz tih izazova