Koliko sam samo puta za ovih pet godina izgovorila rečenicu: “Ma ne radim ja ništa, kući sam, čuvam djecu”. Smeta mi svaki put kada je izgovorim ali samo ovaj dio “ne radim ja NIŠTA”.
Malo me i zaboli, ali je izgovorim. Pokušaću vam opisati svoj dan kada “ne radim ništa”.
Za početak da vam kažem da imam dvije preslatke djevojčice: Anju koja će uskoro imati pet godina i Nikolinu, (zovemo je Koli, sama je sebi dala nadimak) koja će napuniti tri godine u decembru. Energije i ljubavi tokom dana imamo toliko da možemo i sa vama podijeliti.
Anja se prva probudila i došla kod mene u sobu da me probudi – umivanje, pranje zuba, uz svakodnevno objašnjavanje da se mora, zubi su pola zdravlja.
Oblačenje, e to je tek zabava.
Ispočetka sam puštala da otvori ormar i da sama bira šta će obući. Znalo je to potrajati, ormar bude u haosu, ali faza sama biram šta ću obući traje već dvije godine.
Pomogla sam i njoj i sebi, izaberem tri kombinacije i ona odluči koju će. Ide nam puno lakše, a donošenje odluka za njih male je jako bitno. Anja je obučena, Koli nas zove, ista procedura, umivanje, pranje zuba i oblačenje.
Palim TV i crtani dok spremim doručak, ubacujem veš u mašinu, spremam krevete, uz konstatno mama, mogu li ovo, mama, otela mi je. Crtani je i dalje na TV-u ali igranje je počelo. Doručkujemo, i ja zajedno sa njima.
Dolazi baka (moja mama), koja živi ispod nas. Druga je smjena ove sedmice, uzeće ih na 45 min.
Baka je jedna energična žena koja uvijek može sve. Obožavaju se, baka je spas za sve nas.
One izlaze, ja kuham sebi kafu, spremam igračke, suđe od doručka i stavljam da se kuha supa.
Sjedam da se javim svojim mamama u grupu, da vidim kako njima teče jutro i kada bismo se mogle okupiti sa djecom ispred zgrade.
Stižu cure, kafu sam popila, supa je gotova u mojoj najboljoj šerpi ikad stvorenoj za pomoć mamama – supa bude gotova za 15 min.
Obuvam ih, torba za van je spremna, ponijeli smo romobile, ali moram i u garažu po još dva bicikla. Dozvolim ja njima i to i nije mi teško kada već imaju neka i biraju. U dvorištu im je uvijek zabavno, lijepo se igraju. I meni je interesantno, jer nas ima dosta i uvijek je lijepo sa puno mama i puno dijece.
Vani smo bili od 11 do 13. Ulazimo u kuću, Anji dajem da crta, a ja uspavljujem Koli. Kada obavim uspavljivanje, družim se sa Anjom – crtamo, slažemo puzle, hranim je supom. Vadim veš iz mašine i širim na balkonu isti, ona i dalje crta, Počinjem da sjeckam mrkvu, luk, ubacujem meso za dinstanje i stavljam sve u svoju magičnu šerpu i meso na saft je gotovo za 15 min. Kažem vam, ta šerpa je čudo!
Dok ja stavljam vodu za makarone, stiže nam tata Goran, jer je skoro pola 3. Ručamo pa vozim Anju u zabavište od 3 do 8, a ja odlazim u brzinsku nabavku namirnica.
Kada sam se vratila, na vratima me dočekala Koli. Taj zagrljaj i njen doček na vratima je vrijedan svakog mog ustajanja iz kreveta ujutru.
Igrarija sa tatom dok ja raspremim stvari, hranim Koli i opet je presvučem.
Spremam igračke i suđe od ručka, jer ne volim haos. Ako mi je kuća u haosu i ja sam. Sve mora da se završi prije odlaska napolje.
Oko 6 sati smo već bile dole ispred zgrade, a tata je ostao da se odmori. Oko 8 sati stigla je i Anja na igralište, tata je otišao po nju. Sada smo svi na okupu.
Oko 9 smo svi ušli u kuću. Ja sam ih kupala i prala im kose, a tata Goran je pravio tople sendviče za večeru. Ispred ogledala u hodniku im sušim kose dok ih tata hrani. Opet igrarija, ja sklanjam po kući, a tata je sad zadužen za zabavu.
Već je pola 11, vrijeme je za uspavljivanje. Odlazak u krevet je uvijek drama, nikome se ne spava, otprilike nikada
Uspavljivanje počinje: obje ih stavim u bračni krevet i pričam Malu sirenu, evo već skoro mjesec dana pričam istu priču na Anjin zahtjev. Naravno uvijek se nekome piški, pa iz kreveta ustajemo sve tri, pa se pije voda, samo da se produži uspavljivanje. Oko 11 i 10 je nastupila tišina – spavaju obje.
Rasporedim ih po krevetima, obavim tuširanje i stiglo je i moje slobodno vrijeme. Pola 12 je.
Malo sam popričala sa Goranom, malo sam se dopisivala sa mamama, poželjela svojim sestrama laku noć (najboljim tetkama na svijetu) i otvorila knjigu da pročitam par stranica pred spavanje. Baš volim čitati, to me stvarno opušta i odmori. Jedan sat je iza ponoći, moram da spavam. Jedna od njih dvije me sigurno barem jednom u toku noći probudi.
Ovako otprilike izgleda moj jedan neradni dan.
Ja vam obećavam da ću se potruditi da ne izgovaram više rečenicu ” Ja ne radim ništa, kući sam sa djecom”.
Nemojte ni vi, drage moje mame, to što mi radimo za njih svaki dan je neprocijenjivo.
Izvor: Marija Grbić / Lola magazin