August 1945. godine. Američki predsjednik Hari Truman u proglasu japanskom narodu: „Amerika posjeduje najrazorniji eksploziv koji je čovjek ikada napravio. Samo jedna od naših atomskih bombi ima snagu ravnu eksplozivnom tovaru koji može ponijeti 2.000 divovskih B-29 bombardera. Ovaj strašan podatak nešto je o čemu trebate razmišljati. Amerika je upravo počela koristiti ovo oružje protiv vaše domovine. Ako ipak imate ikakvih sumnji, raspitajte se šta se desilo kada je samo jedna atomska bomba pala na Hirošimu. Trebate odmah preduzeti korake kako bi spriječili dalji vojni otpor. U protivnom, nepopustljivo ćemo koristiti ovu bombu i sva druga superiorna oružja sve do efikasnog završetka rata. Bomba koristi fundamentalne sile prirode. Sila, iz koje Sunce crpi snagu, upotrebljena je protiv onih koji su izazvali rat na Dalekom istoku.“
6. i 9. avgusta, upotrebljene su bombe „protiv onih koji su izazvali rat na Dalekom istoku“, kako reče Truman. 6. avgusta, u osam sati japanski radar registrovao je približavanje veće grupe aviona, ali nakon prethodne lažne uzbune, malo ko je ozbiljno shvatio upozorenje. Nekoliko minuta kasnije, pukovnik Tibets je radio-vezom dobio obavještenje da su vremenske prilike iznad Hirošime povoljne. Izdao je naređenje o bombardovanju grada. Bilo je 8 sati i 15 minuta. Detonacija se dogodila u šesnaestoj sekundi ove minute. Do isteka petnaeste minute desila se kataklizma, a grad nestao u čudovišnom bijelom oblaku zajedno sa sedamdeset hiljada ljudi koje je u strašnu smrt odvela bomba simpatičnog naziva Mališan. Tri dana kasnije, na Nagasaki je ispuštena još jedna bomba simpatičnog naziva: Debeljko, koji je bio težak 4.5 tone. Zbog radijacije i teških bolesti, broj ljudi koji su umrli od posljedica dvije atomske bombi dostigao je 450.000, od kojih je 292.325 žrtava iz Hirošime, a 165.409 iz Nagasakija. Naravno, Hari Truman nikada nije osuđen ni za kakve zločine, a Pol Tibets, pilot i komandant aviona B-29, koji je razorio Hirošimu, dočekao je duboku starost i umro 2007. godine, u 92. godini. Koga briga za 450.000 ljudi, ipak su oni bili na pogrešnoj strani. 450.000 ljudi!!! Da je ubijeno 450.000 mrava, bio bi to zločin. Ali, pobjednici pišu istoriju. Pol Tibets, đubre koje je bacilo bombu na Hirošimu, nikada se nije pokajao, a u intervjuu britanskom Gardijanu sarkastično rekao: ‘Njihova je loša sreća što su se tamo našli’. U nastavku intervjuu, naveo je da ga je primio Truman i upitao: “Šta mislite?”, a Tibets odgovorio “Predsjedniče, mislim da sam napravio šta mi je naređeno”. Truman je rekao: “Prokleto si u pravu, ja sam te poslao da to napraviš. Ako te iko bude gnjavio, obrati se meni.“ Naravno, Tibetsa niko nije gnjavio, a on bahato i kaubojski odgovorio novinaru Gardijana: Nikakvo dovođenje na sud, do đavola s tim. Ne bih na njih potrošio ni pet sekundi. Na kraju intervjua, ovaj ratni zločinac, koji je doživio duboku starost uživajući u privilegijama, rekao je: Javio sam se u američku vojsku kako bih branio Sjedinjene Države. Znao sam da radim pravu stvar iako sam znao da ću ubiti mnogo ljudi. Ali, Bože moj, spasili smo mnogo života, jer nije trebalo napraviti invaziju na Japan.
I tako se još jednom “odbranila“ američka nacionalna sigurnost, koja će se i kasnije “braniti“ napadima na druge države udaljene hiljadama kilometara od SAD. Atomska bomba bila je napravljena i morala se isprobati. Isprobati na živim ljudima. Japan je prije 72 godine postao prva i jedina žrtva nuklearnog napada i užasa kojeg su 6. i 9. avgusta 1945. prozrokovale bombe Mališan i Debeljko. Inače, uvijek me fasciniralo kako Amerikanci smrtonosnom oružju daju ovako pitoma, naivna i simpatična imena. Debeljko i Mališan izbrisali su dva gradu koja su nestala u apokaliptičnom nuklearnom plamenu.
Autor: Mladen Marić
