Kada me urednica portala zamolila da napisem par stvari i savjeta koji će biti od pomoći našim čitateljima, malo me zatekla. Prvenstveno zato što nisam imala predstavu kako ja nekoga da savjetujem jer tu sam nešto više od godine i po dana.
Piše: Lejla Feukić
Drugo što mi je padalo na pamet jesu “savjeti” koje su meni davali kada sam napuštala siguran posao, porodicu i prijatelje.
“Nisi normalna, gore ti je tamo nego kod nas. Njemci su grozni. Kako ćeš bez oca i matere. Ostani bona ovdje bit ćeš rahatnija”.
Niti jedan od njih mi nije pomogao, ali ni odmogao. Jednostavno je džaba nekome pričati, dok ne doživi i proživi samostalno. Onda sam se sjetila da mi niko od svih tih ljudi nije rekao da ponesem sljedeće:
