Izađoh jutros da popijem jutarnju kafu u gradu, i kako ja pijuckam tu kaficu tako mi nadolaze misli – Liame, ostalo ti je kolo upaljeno, sad će onaj grah što si podgrijavao postati vulkanska lava i spaliti sve oko sebe.
Kako je to razmišljanje već ubilo ćejf te kafe, uvjeravam samog sebe da je u pitanju anksioznost.
Anksioznost : možda to nisam ja, nego tvoja intuicija.
Intuicija : nisam toliko glupa da te napominjem svakih jebenih 5 sekundi da si ostavio jebeno kolo upaljeno.
Anksioznost : jeste, glupa je, a nisi ni peglu ugasio, pa kad se spoji plamen iz kuhinje i sobe i vatra dođe do plinskog bojlera pobit ćeš pola zgrade.
Intuicija : ti si glupa, jadnice, mora li nam svaka kafa prisjesti zbog tebe.
Kofein : mora!
Liam Isić
