Draga moja, rekoše mi da se trebam oprostiti od tebe, da tvoje srce, zbog njega prokletinje, sve slabije i slabije kuca. Rekoše mi da ne znam da li ću te drugi put vidjeti, niti da li ćeš me ti prepoznati.
Piše: Edina Gerzić
Ja se ne znam oprostiti nego ovako, a s tobom se najmanje želim oprostiti. Ti nisi trebala da budeš heroina iz moje knjige koja nedostaje iz prvih redova, već ona koja će mi donijeti obećani buket, crvenih ruža, i koja će taj dan biti ponosna na mene.
Najmanje želim da ti nedostaješ na meni bitnim događajima, znaš da si mi obećala. Obećanje je dug, rekla si i sama. Na svadbi, nećeš vjerovati, ali eto desilo se, neko je i meni stao u kraj.
Ja sam tebi obećala da ću popustiti, smanjiti inat, i da ću biti poslušna, jer ljubav to od nas traži. I jesam, održala sam obećanje.
Šapnula sam ti ga tiho da drugi ne čuju, nasmijala si se, a meni srce da pukne, jer bi sigurno uzviknula: „Nek si, Dina, nek si haj jednu da zapalimo!” I mi bismo zapalili. Ti sa užitkom, a ja bih stražarila da ko ne naiđe. Jer ko jednom zapali smeće, spašavajući Fatu, taj drugi put bolje čuva stražu. Samo što je tebi bilo 50. a meni 25., neko je drugi nekoga trebao tu prikrivati.
Tvojim ulaskom u moj život donijela si bolan, toliku radost, toliku opomenu, da svaki dan živim kao zadnji, da ga pogledam u oči onako muški i da se suprostavim svemu što bih trebala. Da otimam, grizem branim od njegovih loših planova ono što mi on pokušava oteti, a ja da volim. Tiho govoreći mi kako se živi, čak i kad te sekunde dijele od puta bez povratka, a ti se pohasiš i govoriš još ja ne idem, još ja ostajem.
Pa haj sad, budi fer, i reci mi kako da te otmem, od tog smrada, što mi te uzima iznutra? Kako da se s njim pobijem? Znaš, da smo imale plan da ga izvadimo, pa da se s njim pobijemo, onako kafanski, znaš da imam koljeno koje bi se ubilo za kafanske tuče.
Kome ja pišem, prvi put te nema da pročitaš i kažeš :” Ova mala ima simpatične priče!”
Sjeti se, da smo rekli, ja tebi život za igricu, ti meni like, nekad i možeš komentar, tako da napišeš kako sam lijepa. A mi smo se u ovom životu igrali i premalo da bi sad tek tako otišla. De mi reci, sad kako ćeš iznevjeriti i to obećanje.
Žao mi, bolan, žao mi kao nikad. Ideš, kud ćeš ranije, sjedi, imam ti pričati još nešto o D. Znaš, sinoć me zvao, hej, budale u pola tri …. Nemaš vremena, zar ne!? Šta misliš šta je rekao s onim da me voli? Sjedi, bolan, sjedi. Sad ce kahva. Moraš ići, dobro. Čuvaj se.
Molim te, čuvaj se, stavi šešir kad budeš izlazila na terasu da jednu zapališ, čuvaj se sunca. Ne boj se, ja ću čuvati straže da možeš uživati u mirisu Drine.
Nadam se da će padati kiše, kojih si ovdje bila toliko željna. Nadam se da će ti češće praviti paprike s povlakom i da ćeš ih sa jos većom slasti jesti. Čuvaj ono naše rame, ljekovito rame, za sve naše blesave glave i nemire. I drži obrvu visoko, to samo posebni ljudi kao mi znaju!
I ne zaboravi da uradiš onaj mini val i da smakneš šiške da ti gledaju u oči.
I ozbiljno sam mislila onaj dan kada te frizerka ošišala na tricu, a ti pitala : ” Edina, jesam ti sad ružna?” Ja rekla slobodno: ” De Fate ne pričaj gluposti i smakni te šiške ne vidim ti oči!”
Idem sad, Fato. Idem, moram. Ali, znaš…
Hvala Bogu da je mrak i noć, i suze mogu lahko skliznuti niz lice.
Hvala Bogu da jesi dio mog života, jer si brzohvatajuća za srce. Jer si sve. I njima i meni. Njima više, ali ne brini obećavam ti, časna drugarska da ćemo uvijek biti uz njih. A ti pozdravi njega, onog koga si najviše voljela.
Mojoj Fati, umjesto suza, samo doviđenja, vidimo se aBd! Jednom s one strane duge gdje uvijek padaju ljetnje kiše i sunce grije taman. A mi sjedimo u hladu i mirišu paprike.
P.S.
Sanjaj,vilo moje! Sanjaj najljepše snove u nekom boljem svijetu.U zelenilu drveća,obasjano suncem,ohlađeno kišom! Sklopi oči, osjetivši miris pokvašene zemlje, nasmij se vilo moja. Olakšanje je stiglo. Zar nam to nije obećao Bog!?
Sanjaj i nekad nam svrati, da nas pozdraviš, nasmiješ nekom upadicom, da nas dotakneš rukom o rame i šapneš:” Sve će biti uredu, hoće!”
Navrati… nemoj da te ostanemo željni. Spavaj mila moja.
