Pismeni sastav na temu “Problemi moje generacije” koji je izazvao buru pozitivnih komentara na društvenim mrežama, napisao je šesnaestogodišnji Stefan Jurković iz Novog Sada.
Ovaj svestrani srednjoškolac predočio je probleme sa kojima se susreće njegova generacija, a to je opsesija modernim tehnologijama, nedostatak druženja, iskrivljene moralne vrijednosti.
– Moja generacja je “zaglupljena” tehnologijima, više se niko ne druži, ljude se cijene po tome kakav telefon nose u džepu, smatraju da nisu vrijedni ako nemaju skupe stvari, a mnogi roditelji od svog poštenog rada djeci ne mogu da pruže sve – ispričao je Stefan za Telegraf.rs.
“U ovom 21. vijeku, neću vas slagati, moja generacija, pa čak i ja koji sam dio nje, izraziću se ružno, zaglupljeni su modernom tehnologijom, telefonima, kompjuterima, video igricama, pa čak i televizijom. Volim da slušam priče starijih kako je njima bilo u ono vrijeme kada ti je bila potrebna samo jedna poljana, jedna lijep i sunčan dan, jedna lopta i četiri kamena.
Našim roditeljima, babama, dedama, pradjedovima, ujacima, strinama, stričevima za sreću je bilo potrebno malo, za razliku od nas danas. Danas ako roditelji ne mogu da ti pruže moderan telefon, skupe patike, skup kompjuter ili neku bezvrijednu stvar, odmah oni kod neke djece ispadaju mnogo loši roditelji, a ne razmišljaju o tome zašto roditelji to ne mogu da im pruže.
Foto: Privatna arhiva
Ne mogu da im pruže zato što se poštenim radom sve manje može steći, a ja se iskreno nadam da će se to jednog dana promijeniti. No, otišao sam predaleko, istinski problem naše generacije je taj što odrastamo u vremenu gdje nas moderna tehnologija zaglupljuje. Cijela moja generacija posjeduje mobilne telefone.
Kada bi nekima od njih bili oduzeti telefoni na nedelju dana, ja sam siguran u to da bi izbila opšta katastrofa, mnogi ne bi znali šta bi radili sa sobom. E, to i jeste problem moje generacije, mi ne znamo da živimo!
Naš život se svodi na to da ustanemo ujutru umorni za školu zbog prekomjernog korištenja telefona, odemo u školu, tamo bukvalno prozujimo sedam časova, vratimo se kući, jedemo, ponovo legnemo i koristimo mobilni telefon do ponoći, i tako u krug svaki dan.
Vikend, veselje, dan kada svi izlaze, skupi se nas pet, šest, odemo negdje sjednemo naručimo piće i čačkamo telefone, nema komunikacije među ljudima, danas je bitnije ko je kakvu sliku stavio na Fejsbuk ili Instagram nego bilo šta drugo. Tako je kako je, jednostavno ne znamo da živimo, a to i jeste problem moje generacije!
Foto: Privatna arhiva
Moje je mišljenje da bi se problem moje generacije jednostavno mogao rešiti odlaskom na bilo koju vrstu sporta gde bi za dva tri sata treninga očistili svoje glave i misli od prevelikih beznačajnih informacija koje nam sve više ometaju pravilno odrastanje!”
Stefan Jurković, kako je rekao, vrlo dobro razumije istinske vrijednosti. Tableti, računari, pa ni video-igrice nisu polje njegovog interesovanja. Stefan je navikao da nakon školskih obaveza pomaže ocu u radionici. Do sada je napravio nekoliko stotina dobrotvornih hranilaca za bebe, a namjerava i da nastavi zanat svoga oca.
Foto: Privatna arhiva
Ovaj učenik srednje tehničke škole “Mileva Marić Ajnštajn” vremena nalazi da se bavi i sportom. I na kraju, Stefan je sin velikog dobrotvora stolara Mileta, ali kako nam je napomenuo, nije bitno čiji si sin, ni ko ti je otac, bitno je da jednoga dana budeš kompletan čovjek.
– Ja sam zahvalan mojim roditeljima na ovakvom vaspitanju i trudiću se da budu ponosni na mene – rekao je na kraju razgovora mladi Stefan koji je ovim sastavom društvu očitao dobru lekciju.
