Milorad Dodik, je na skupu u Bijeljini, izjavio kako je iz Tuzle tokom rata protjerano 85.000 Srba Socijaldemokrate Bosne i Hercegovine, što predstavlja njegovu beskrupuloznu laž.
Ovakve laži i širenje govora mržnje vodi ka cilju destabilizacije Bosne i Hercegovine. Prema zvaničnim podacima Federalnog zavoda za statistiku BiH sa popisa stanovništva 1991. godine, Tuzla je imala 131.618 stanovnika, od čega 20.271 stanovnika, koji su se izjasnili kao Srbi.
Povodom ove izjave, oglasila se na svom Facebook profilu i Smiljana Vovna, profesorica sociologije u gimnaziji Meša Selimović. Njen status donosimo u cjelosti:
“Radi istine, radi mojih učenika,radi svih onih koji nam broje krvna zrnca. Milorade Dodik,ja Smiljana od oca Dimitrija, rođena Tuzlanka bila i ostala u mojoj Tuzli. Nikada u ratnom periodu 92/95 nisam osjetila da sam nešto drugačija u odnosu na moje komšije u sugrađane. Naprotiv, zajedno smo dijelili ono malo hrane što smo imali. Bili smo u vještačkom zatvoru od grada 4 godine radi “tvojih” vojnika koji su pucali svakodnevno na mene i moju djecu. Diplomirala sam 1983. god na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i do rata nisam imala posao na neodređeno. Punih 10 godina sam čekala i onda u jeku rata u jeku “ugroženosti” i protjerivanja 1993, dobila sam poziv direktora Gimnazije Mirsada H.Halilovića da dođem i radim. Od tada do danas i nadam se do penzije. Zato, Milorade, nemoj da pričaš u moje ime, ja se od tvoje priče javno ograđujem. Ja sam Bosanka koja voli ovu zemlju i druge nemam. Ona je moja od Save do mora i od Drine do Une. Moja zastava je plavo zuta. Ja sam ugrožena danas od tvoje i priče tvojih poslušnika. Ne činiš nam ništa dobro svim Srbima koji žive van tvojih zamišljenih entiteskih linija. Ugrožema sam od nacionalnih politika koje su dovele do rata i koje se vode poslije rata. Ali ne samo ugrožena od tvoje politike, nego i od politike SDA, HDZ, jer se ne uklapam u taj etnonacionlni milje koji vi vješto vezete sve ove godine. Doživjela sam intelektualnu ugroženost od kvazi intelektualaca, diplomaca i post diplomaca. Od politike koja broji stanovnike na stranački podobne i one druge. Mogla sam dobro unovčiti svoju nacionalnost,pol.i stručnost kod vladajučih partija ali nisam nikad. Moj tata me naučio da svako uveče legne na svoj jastuk i ujutro je sam ispred ogledala. Zato Milorade Dodik, ali i Bakire Izetbegoviću, Dragane Čoviću ne govorite u moje ime i ne pomažite mi molim vas nikad više. Ja sam u svom gradu,u mojoj Tuzli sa svojim sugrađanima,mojim đacima i hoću čistog obraza da stanem pred njih u učionicu jer vaša politika i retorika nije moja!
Na kraju ono što je moje i što je svetinja svih nas Tuzlaka NIKO NIKO SAMO SLOBODA!!!”
