Tata, znaš li koliko si ti važan dio mog odrastanja?
Ti nisi samo skrajnuti komadić zašušuren negde u maminoj sjenci, već ogromna i značajna figura od čije snage i ljubavi će se formirati i moja snaga i ljubav. I još mnogo drugih stvari, od kojih će zavisiti moja sreća.
Ponekad imam osjećaj da ti toga nisi svjestan. Da misliš da si usputan, manje bitan, dovoljan da budeš tu ponekad, ali ne i neophodan.
Istina, nemali broj mojih vršnjaka odrasta bez oca i prebrode oni to nekako. Veliki ljudi su umjeli da prežive spletove raznih teških okolnosti, pa da opet budu i pozitivni i mudri i sretni. Ali, do toga cilja ipak ću lakše stići ako imam tebe – uz sebe!
Jeste, mama je tu nekako uvek „glavna“. Ona me je pod srcem nosila, ona me je prva uz sebe privila. Njen miris je prvi koji pamtim, a njen glas prepoznajem još iz utrobe. Ona mi je najviše pelena promenila i najviše me puta nahranila. Sa njom provodim najviše sati i ona me poznaje najbolje.
Ali, tata, iako to možda ne vidiš na prvi pogled, ti si isto nezamenjiv.
Ti možeš da mi pružiš baš one stvari koje drugima malo teže polaze za rukom: sigurnost, stabilnost, smirenost, zaštitu. Ti možeš da mi pripomogneš da razvijem baš one osobine pomoću kojih ću postati jaka, samopouzdana ličnost sa svojim stavom: snagu, neustrašivost, nepokolebljivost, upornost, vrijednoću…
Zato, nemoj da se povlačiš. Nemoj da prepuštaš sve oko mene mami. Nemoj da misliš da si suvišan, bespotreban ili nesposoban! Jer, mnoge stvari možeš sjajno i ti! Čak možda i bolje od mame.
Naučno je dokazano da tate najbrže i najspretnije menjaju bebine pelene. Nemoj se vaditi na neprijatan miris. Ni mami to ne miriše na ruže. Pelenu u ruke i pokaži da si tata sa velikim T.
Znaš li da su muškarci najbolji kuhari na svetu? Čak su i šefovi najpoznatijih restorana upravo tvog pola. Ako i nisi baš Džejmi Oliver, ali bar nije bauk podgrejati jelo koje je mama skuvala. Ili ga dovršiti. Ispeći jaja. Smutiti kašicu. Nije teško. A tako je slatko kada tata pripremi večeru, makar ponekad.
Kupanjac? Pa tatine su ruke sigurne i čvrste i niko kao on ne drži bebu dok se kupa sa toliko pažnje i stamenosti. Pogotovo dok se mama oporavlja posle porođaja ili je neispavana od čestih dojenja noću. Tu si, tata, jedinstvena podrška meni i mami!
Misliš da je samo mamino rame pogodno za plakanje i utehu? Grešiš, tata. Tvoje je tako jako i snažno da se nigde ne osećam zbrinutim kao u tvom zagrljaju.
Samo je potrebno da me često, baš često grliš, da me držiš za ruku, da provodiš vrijeme sa mnom, da me vodiš na razna zanimljiva mjesta i prepričavaš svoje dogodovštine iz detinjstva.
Znam da si umoran, jer puno radiš. Znam da ti je najvažnije da nam obezbediš lep život, da nam ništa ne manjka. I cijenim to.
Ali, dopustiš li mi, pokazaću ti da moje ručice umiju da te nasmiju i kad se osjećaš potpuno obesnaženim, a moje izjave iznenade i kad si najviše nenaspavan.
Zato, bar onih trenutaka kada si kod kuće, odvoj vreme i za mene.
Izvor: Svetlana Bogićević
