Odlučio sam da odem kod psihoterapeuta nakon što sam tri dana pričao o mom pokvarenom bojleru. Da, bojler. Pokvario se, pobjesnio sam, pokušao da ustanovim da nije u pitanju osigurač koji mi je potom ispao iz ruke i sve se završilo sa sjedenjem na podu i plakanjem kao da je u pitanju problem za koji nemam rješenje.
Nikad za sebe ne bih rekao da sam neko ko ima neki veliki problem ili problem koji se ne može riješiti. Tu i tamo tokom života dešavalo se da sam manje ili više anksiozan zbog određenih situacija, ali nikad se situacija nije otimala kontroli. Prije tri večeri bilo je više nego jasno da je sve otišlo dođavola.
Naizgled banalna stvar me je toliko poremetila da nisam mogao da se saberem tri dana. Ko o čemu, ja o bojleru. On je kriv za sve, sve što ne valja u mom životu, to je zato što on neće da se upali. I kako baš sad da se pokvari kad mi najviše treba.
Ostatak teksta pročitajte na ovom linku.