Trebao mi je
ne samo tih dana, nego čitavog života
neko ko će podneti
moju prejaku kafu
moj presladak kolač
moja tuširanja pretoplom vodom
Neko ko će podneti sva moja preterivanja
u osećanjima
jelu
piću
sunčanju
smejanju
plakanju
Neko ko će podneti mene celu
svu van granica normale
večno na ivici
Mene previše glasnu
i mene bez ijedne reči
Mene sa neurednom punđom
u prastaroj dukserici
i mene sa crvenim karminom
na visokim štiklama
Mene raspevanu, euforičnu
i mene ogorčenu na svet
Mene sa Bećkovićem u krilu
i mene sa The Weeknd–om na radiju
A bilo je apsurdno tražiti to od nekoga
I niko nije podneo
mene kapricioznu
nestalnu
varljivu
odanu jedino sebi
svojim hirovima
svojim strastima
svojim ciljevima
I uvek su se mrštili na moje kasne izlaske
na moje razuzdano plesanje
na moju treću čašu crnog vina
I uvek im je smetalo
to kako olako volim
ljubim
i odlazim
i kako kada odem
ni pedalj mene ne nalaze
ni u jednoj sledećoj.
