Nedelja je za vas možda sasvim običan dan.
Nedelja je lenja.
Nedelja miriše na kafu i home-made kiflice.
Moja nedelja nikako ne može da bude obična jer ona znači odlazak na pijacu sa mojom kćerkom (skoro 5 godina), što uvek predstavlja svojevrstan spektakl. Svake nedelje drugačiji.
Začudiće vas šta sve dete može da nauči baš na toj pijaci. Kako da kupujemo pametno da bismo uštedeli makar za jedan sladoled. Kako da razlikujemo zrelo, zeleno i prezrelo voće. Šta treba da dokupimo za kuhinju ( odlična igra memorije! Nikad nemamo spisak). Kako da se zahvalimo ako nam poklone jagodicu ili parčence sira i poželimo prijatan dan.
I taman kad pomislimo da ta luda pijačna nedelja nema više kako da nas iznenadi, eto nje! Znajući koliko nam je draga, ona uvek nađe načina da nas razuveri.
Tako smo jednog sunčanog nedeljnog jutra ostavile tatu i baticu da mirno dremaju i, kao i uvek, iskrale se na prstima iz stana. Plan je bio da svratimo do bankomata za novac a potom se pešice zaputimo ka pijaci. Kod bankomata nas dočekuje red, ispred nas strpljivo čeka čovek u invalidskim kolicima i koji sekund pošto smo stigle, moje malo, cupkavo stvorenje se odjednom umirilo
- Mama, ovaj čika nema nogu.
- Nema, izgleda.
- Zašto?
Deci nikad nije dovoljno jedno jednostavno objašnjenje.
- Postoji više razloga. Moraćeš da pitaš čiku ako želiš da znaš šta je u pitanju.
Nastavljamo putešestvije ali onaj zabrinuti izraz ne nestaje sa njenog lica, sve dok ponovo nismo srele istog čoveka, sa pregršt punih kesa okačenih o kolica.
- Baš je glupo biti u kolicima. Reče kao iz topa.
- Nezgodno jeste, verovatno, ali ne vidim šta je tu glupo.
- Zato što on ne može da trči. Ja sam trčala brzo do pijace!
- Koliko vidim, i on je na istoj ovoj pijaci. Dakle, oboje ste stigli do cilja. Mogla si da trčiš, hodaš, voziš se ili letiš, cilj je uvek isti.
- Zato što je njemu teže da kupuje!
- Nisam sigurna. Iste ste visine, imate novčanik i znate šta vam nedostaje u frižideru.
- Meni je lakše da nosim!
- Da vidimo… On nosi 1, 2, 3, 4, 5 kesa, a ti i ja tek 3. On je svoje okačio o kolica. A mi naše? Teglimo!
Završismo kupovinu u tišini.
*****
Prošlo je devet. Mesec je posuo zlato na pospane dečije oči. Dok je ušuškavam omiljenim ružičastim ćebencetom i ljubim u čelo, ona se zadovoljno smeška:
- Blago onom čiki. On se uvek vozi…
Izvor: Tijana Stojiljković / Lola magazin
