“Žena mog bivšeg muža je divna osoba i hvala Bogu da postoji. U prilog tome kolika je carica, šalje mom sinu i meni teglu domaćeg džema, jaja i teglu meda.”
Ovaj status koji sam objavila je izazvao duhovite komentare mojih prijatelja i kolega i imao je mnogo lajkova. Moja kolegnica Ana je rekla da “ona to ne bi jela”, urednik me je nekoliko dana kasnije, kada me je zabolio stomak pitao da li sam jela “onaj džem”, a Jelena je dodala “ja ovo stvarno ne mogu. Volim te, ali ne mogu. Jbg. Ograničenja.”
Mrzim opšta mjesta. Sve lijepe žene nisu glupe i ne treba da crknu, svi muškarci nisu svinje, svekrve rospije, nisam htjela plave stvari kada sam rodila sina, i ja nikada ne nosim roze. Tako ni ženu bivšeg muža nikada nisam doživljavala kao neprijatelja. Ona je od početka (iako je početak bio sasvim blizu mog razvoda) bila osoba koja svojim ponašanjem zaslužuje veliko “bravo”. A analizirala sam, nije da nisam.
Dalje tekst čitajte na ovom linku.
