Svakog radnog dana Maureen Fried i njen suprug u poslepodnevnim satima skupljaju troje unučadi iz tri različite škole, voze ih u kuću svoje ćerki, pišu s njima domaći i daju im užinu.
“S kime će ih ostaviti”, pita se 75-godišnjakinja koja radi tri dana u nedelji u lokalnoj drogeriji i žonglira poslom, vlastitim obvezama i brigom o troje unučadi. “Brinemo o njima svaki dan. Ne žalim se jer su naši unuci. Osim toga, brinuti o deci je skupo i slušamo užasne priče. Većini je najbolje kada se mogu osloniti na porodicu”, ističe ova baka za New York Post.
Bake i dedovi tako poslednjih godina imaju puno obveza. No, dok jedni vode brigu o svemu, drugi to odbijaju činiti, iako istraživanja pokazuju da oni koji to čine žive duže.
“Od prvog dana sam rekla da ne čuvam decu. Kad su deca došla k meni, dala sam im 20 dolara i rekla da nađu dadilju”, kaže baka Betty koja je ipak pokleknula kada je par morao na svadbu prijatelja.
Ova 65-godišnjakinja tvrdi da to ne znači da ne voli svoju decu ili unuke. “Mislim da bakama i dedovima to ne bi trebala biti obveza. U redu je da pričuvaju unuke kada to žele i mogu”, upozorava. Stručnjaci kažu da su se vremena promenila i da je pritisak na roditeljima, pa tako i na bakama i dedovima.
“Do pre nekoliko generacija bilo je verovatnije da će žena biti kod kuće s detetom. Danas gotovo svaka majka radi i svi su zauzeti. Bake i dedovi takođe rade sve duže i prilično su zauzeti”, pojašnjava stručnjakinja za roditeljstvo Sally Tannen.
Njen savet je da obe strane budu iskrene. S druge strane, neke novopečene majke smatraju da ovo ne bi trebalo biti predmet rasprave.
“Moj svekar i svekrva žive na deset minuta udaljenosti automobilom od našeg doma i nikad mi nisu pomogli ni na pet minuta”, ispričala je Jessica, zaposlena majka dece stare 18 i četiri meseca.Pojašnjava da joj je svekrva rekla da nije trebala rađati djecu s tako malom razlikom u godinama.
“Što bih trebala učiniti? Ubiti jedno?” pita se. Njeni roditelji žive na drugom kraju Amerike, ali srećom pomaže joj 25-godišnji brat.“Čudno je da on čini više od baka i dedova. Bila bih oduševljena da me barem jednom nedeljno pitaju postoji li nešto što mogu učiniti da pomognu. Nikad to nisu učinili”, požalila se.
Ima i baka i dedova koji su srećni kada mogu pomoći. “Blagoslov je imati unuke, ali nisam se otišla u penziju da bih bila dadilja. Odlučila sam pomoći svojoj deci, ali ne podizati unuke.
Već sam odgojila dvoje predivne djece”, pojašnjava 69-godišnja Sharon Kotchek koja ima petero unučadi te se prisetila jedne situacije koju je doživela prošlo leto. “U parku sam gledala starijeg muškarca koji nije znao kako izaći na kraj s unukom. Pitao me što da radi kad mu ćerka mora raditi.
Odgovorila sam mu protiv pitanjem: ‘Gde piše da morate zaustaviti svoj život i podizati unuku?'“ prepričala je. Shira Dicker s druge stranene ne može dočekati da s petomoesečnim unukom provede vreme. Ipak, kaže da je u redu odbiti čuvanje unučadi.
“Mi smo svoj odgoj obavili. Normalno je da se roditelji nadaju, ali ne i da očekuju da bake i dedovi budu deo detetovog života”, zaključila je.
