Larisa Omerčić se novinarstvom počela baviti 2013. godine uporedo uz studiranje na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. Jedna je od rijetkih novinara/ki koji su imali priliku da obuku istraživačkog novinarstva prođu, ni manje, ni više nego u Insajderu. Ona je danas novinarka, reporterka i voditeljica informativnog programa državne televizije.
Sa svojim samo 25 godina dobila si priliku da radiš u informativnom programu državne televizije. Da li misliš da mladi ljudi imaju dovoljno prilika u Bosni i Hercegovini?
S obzirom na to da sam bila izvan Bosne i Hercegovine i ponovo se vratila ovdje, mislim da ovdje ima prostora za mlade ljude. Ono što je za mene najvažnije je da želite da radite. Prostor vam niko neće sam dati, ali se vi morate za njega izboriti, a kada se izborite za njega, morate ga opravdati. Mislim da vrijedi biti ovdje, da se treba izboriti i da ima šanse za mlade ljude ukoliko žele da rade ovdje.
Kada je potrebno da krenemo sa radom u profesiji za koju smo se odlučili, da li je to tokom studija, ili ipak nakon diplomiranja?
Ja sam počela da radim odmah po završetku srednje škole i smatram to pravim izborom, što bih savjetovala svim mladim ljudima. Morate na početku raditi besplatno, honorarno, jer se isplati. Nije to u potpunosti besplatno, vi skupljate iskustvo, znanja, imate priliku da napredujete. U suštini poslodavac vam besplatno daje znanje, a vaše je samo da želite da se usavršavate i učite. Mislim da bi studenti koji se odluče baviti ovim poslom trebali početi raditi i tokom studija, ali svakako ne smiju dozvoliti da ih posao dovede u situaciju da zanemare fakultet. U suštini novinarstvo ne čini diploma, on je zanat koji se ispeče. Mene je do ove pozicije dovelo samo znanje i rad, jer sam bila spremna da radim satima i danima i sad sam tu zahvaljujući tome.
Šta radiš kada se suočiš sa govorom mržnje i šta etika unutar tebe govori dok radiš?
Imala sam govor mržnje prošle godine. Pošto sam jako aktivna na društvenim mrežama, bio je problem na twiteru. Bile su to grozne riječi i prijetnje i mogu vam reći iz iskustva da vas to u jednom momentu poljulja, dobijete jedan veliki upitnik iza glave, ali se to zadrži jako kratko. Meni je bar dalo energiju da sam još istrajnija. U tim situacijama, meni je bilo najvažnije, to bih savjetovala i drugima ako se nađu u sličnoj situaciji, da vi budete sigurni u sebe, u ono što ste uradili, da tu nema dileme, jer je profesionalno urađeno. A to šta vam pišu, prijetnje, taj govor mržnje, zaista, ne možete vi zabraniti nikome da tipka iza računara, ali samo nemojte dozvoliti da vas to poljulja, nego jednostavno budite samouvjereni i sigurni da ste uradili svoj posao profesionalno i da je on dobar. A kad smo kod etike, ona je jasna, ona je osnova rada i jednostavno ono što presudi svakoj odluci je da se posao mora obaviti profesionalno i tu nema nikakve dileme.
Jesmo li dovoljno slobodni?
Kada ljudi misle da mediji u Bosni i Hercegovini nisu dovoljno slobodni, vjerujte da ima gorih situacija. Po mom mišljenju, mjereći se sa nekim zemljama, koliko god mi mislili da smo zatvoreni, da nismo slobodni, to nije tako.
Na koji način sebi postavljaš, ali i ostvaruješ ciljeve u životu?
Ja sam jedna tvrdoglava osoba i svaki svoj cilj zapišem na papir i on mora biti ispunjen. Do sada mi se nije desilo da za jednu godinu, kada napišem svoje ciljeve, da ti ciljevi nisu ispunjeni. Ali, kako ostvarujem svaki željeni cilj, tako dolaze novi. Morate imati veliku vjeru, ja recimo vjerujem u sebe i konstantno sebi govorim, ti to možeš i onda zaista to izgleda odlično. Ja imam stav da se do 30. godine većina ciljeva može ostvariti, tako da od toga ne odustajem. Savjetovala bih svima, koji znaju šta žele, da što prije krenu da rade na tome.
Gdje se vidiš u budućnosti?
Vidim se u informativnom programu, jer za sada ni o čemu drugom ne razmišljam, ili jednostavno u sklopu informativnog programa da radim istraživačke priče. Ali, nikad se ne zna šta život nosi. Međutim što se tiče medija, samo se vidim u informativnom programu, uz koje dolaze i istraživačke priče.
