Ni u jednoj komšijskoj državi nije sjajna politička situacija. Rijetko su građani zadovoljni onim koji ih vode. A kada dođe vrijeme izbora, onda uvijek nastaje haos. Evo kako se na situaciju u Srbiji osvrnula pjevačica Kristina Kovač. Njen stav prenosimo u cjelosti:
“Čitam razočarane statuse nekih mojih prijatelja i moram priznati da razumem njihovo razočarenje…
Postoji određen broj ljudi koji su ispali naivni, a ubeđeni su da su ispali pametni…oni su uzrok tog razočarenja.
Sigurna sam da su mnogi od tih ljudi molili boga da se Saša kandiduje, jer su videli čoveka koji se svojim radom i neodustajanjem maltene jedini aktivno suprotstavio bezakonju i selektivnoj pravdi koju praktikuje vlast.
Dugo su se nadali i ti ljudi da će taj jedan čovek koji se zasluženo izdvojio iz mase, da ima dovoljno hrabrosti i volje da se kandiduje i pokuša da donese željno iščekivanje promene.
A onda su, po mom mišljenju, službe počele da pletu svoju mrežu “čarolije”…Pa je, kad je Sašu podržala DS, vidno i iznenađujuće izostala podrška, u tom trenutku najpopularnije, prodemokratske opcije – čitaj DJB-a…Jer ne daj Bože da su sve prodemokratske snage stale iza jednog kandidata…Već su svi zaboravili koliko je to veliko iznenađenje bilo i koliko nelogična odluka…Ali ta odluka pomogla je da se Saša, opet verovatno smišljeno u radionici vlasti, pretvori u “Dosovskog DS kandidata”, bez obzira na podršku drugih stranaka i organizacija. Baš zgodno.
Ti ljudi, koji se ponose time da njih niko neće prevariti, upravo su naseli na priču iz radionice službi…i počeli da vrdaju, te Šule, te Kena, te to smo već imali, nećemo to.
Džaba priče da Saša nije pravio nikakve dilove, da to ne podrazumeva dogovore o “raspodeli vlasti”, da tu ima još sijaset stranaka, da mu je potrebna stranačka infrastruktura, da smo svi na kraju krajeva POZIVALI opoziciju da ga podrži, da su njega na kandidaturu pozvali neki ljudi koji nisu u strankama, pa makar bili i javne ličnosti. Pa to nasedanje na priču “elita”, “krug dvojke” i slično…
Smešno je ljude iz Apela 100 nazivati nekakvom elitom. To su ljudi koji se bave umetnošću – pisci, glumci, muzičari, reditelji, dramaturzi…pa profesori, pravnici…to u Srbiji već dugo nisu profesije od kojih se živi kao bubreg u loju, ali to se “conveniently” zaboravlja. “Elita” od koje pola ljudi tamo nema pas za šta da ujede, ako mene pitate.
Pa onda, dodatni kandidati, opet, eto, sasvim slučajno, sve veći broj…Prvo jedan, pa drugi, pa još gomilica nekih opskurnih…Razvodnjavanje, fame oko kandidatura…Ima tu i nevinih…Ali službe trljaju ručice…
I eto, odjednom, njaaah, nije nam Saša nešto, nije prava stvar, on je deo stare ekipe, loša mu je kampanja, oni su “elita”, on nije čovek iz naroda, ne sviđa mi se što je Pera/Žika/Laza deo njegove kampanje, ovaj je rekao ovo, onaj uradio ono…sve je to isti k…c kao ovi pre…
Važi. Glumite vi da ste užasno kul i iznad situacije. Ali čovek je jedini svojim DELIMA zaslužio ovu kandidaturu i glasove svih ljudi koji mirno spavaju.
Možda njegova kampanja nije ono što je neko očekivao, možda se mislilo da će neko da izvadi nekoliko miliona i pokloni ih Saši, možda se mislilo da će marketinški volonteri biti isto što i skupa svetska agencija…Možda bi neko to uradio bolje da je na Sašinom mestu. Ali Saša nije marketinški mag niti reklamni ekspert. On ume da radi jedan sasvim drugačiji posao, i radio ga je vredno i beskpompromisno 10 godina, u korist građana. Logičan nastavak tog posla je, nakon svega, funkcija predsednika Srbije.
Možda vi kojima sve to nije dovoljno “kul” ili “narodno” jednom shvatite da se ovakve organski nastale šanse u ovakvoj situaciji ne smeju propuštati. No matter what.
Dopustili ste da vas premuntaju službe i “slučajnosti” onih protiv kojih se borite. I to je apsurdno i glupo. Opet preveslani.
Ostaje nada da ima više onih koji nisu tako blatantno naivni u svom kul cinizmu.
Što bi rekao stari dobri Klint Istvud: “This kind of certainty comes but once in a lifetime”.
Mislite o tome.”
