„Svakog dana vidim ljude koji pate”, kaže samohrana majka Dženi Li iz Portsmuta u Velikoj Britaniji.
Li je napisala pesmu o samohranim roditeljima i okačila je na Fejsbuk, a onda su počele da joj stižu poruke mama i tata koji se osećaju kao i ona.
„Radim kao policajka i pomažem ljudima u veoma siromašnom kraju, pa se svakodnevno srećem sa ljudima kojima je jako teško.”
Dženi kaže da je objavila pesmu na Fejsbuku kako bi ohrabrila druge roditelje koji se muče i jedva spajaju kraj sa krajem. Kaže da je pisala „iz srca”.
„Želela sam da ljudi znaju da postoji neko ko ih razume, da znaju da nisu sami.”
Dženina deca imaju 12, 15, 16 i 21 godinu. Kaže da joj je malo lakše od kada su deca porasla.
„Sve što sam napisala sam i doživela.”
Dženi je pesmu zapravo napisala deci.
TAJNE SAMOHRANE MAJKE
Rekla sam da ću večerati kad odete u krevet, ne zato što nisam bila gladna – već zato što nije bilo dovoljno hrane da vas nahranim.
Došli ste iz škole sa pričom o putovanju koje je trebalo platiti već sledećeg dana, morala sam da progutam ponos i pozajmim od prijatelja.
Moja odeća je sva u rupama, nosim je već godinama. Ne zato što je toliko volim, već zato što ne mogu da kupim nove stvari – vi toliko brzo rastete i potrebne su vama.
Kada vam dopustim da ceo dan gledate TV i sklupčate se na kauču – to zapravo znači da mogu da grejem samo jednu sobu jer nam nestaje gasa.
Dan kada ste večerali sladoled je bio dan kada sam samo to imala u kući, jedino to je ostalo.
Došli ste u moju spavaću sobu usred noći, jer ste se probudili zbog noćne more. Nisam samo gledala tužan film. Plakala sam.
Pitao si me gde mi je prsten i rekla sam ti da sam ga izgubila, a zapravo sam ga prodala da vam kupim poklone za Božić.
Kada smo išli u avanturu nakon škole da gledamo medvede pored puta, to je bilo samo zato što nisam mogla da priuštim da kupim karte za autobus.
Kada smo otišli na plažu, dopustila sam vam da plivate u moru. Da, htela sam da se zabavite, ali i da zaboravite na sajam za koji nemam novac.
Svaki put kad bi vam bio potreban fensi kostim za okupljanje ili događaj u školi, ostajala sam do ranih jutarnjih sati i pravila najbolju odeću koju ste ikada videli jer nisam želela da vam se ostali smeju ako nemate skupe kostime.
Kada ste me udarali i frustrirani vrištali, držala sam vas blizu i smirivala bez ljutnje, pa ste mogli da vidite da nasilje nije odgovor.
Kada su me zvali na zabave ili večere sa prijateljima, odlučila bih da ostanem kod kuće sa vama jer vam je bila potrebna stabilnost, ali i novac.
Kada se ušunjam u tvoju sobu noću i vidiš me dok sedim pored kreveta, to ne znači da tražim prljav veš, već želim da proverim da si dobro, da ti šapućem da te volim.
Kada se osećam loše, ti se priviješ uz mene na kauču, napraviš mi čaj, pogledaš u mene i osmehneš se – Dolazite češće i govorite mi da me volite, te male stvari mi znače sve.
Ti si razlog zbog kog živim, ti si moja jedina prava ljubav, ti si razlog zbog kog ustajem ujutro.
