Suštinsko pitanje koje muči većinu ljudi kada je reč o korona virusu jeste koliki je zapravo rizik da se oni sami ili neko od njihovih bližnjih zaraze istim.
Od nedavno moguće je dobiti odgovor i na ovo pitanje, premda samo okvirno i ne tako precizno.
Naime, naučnici širom sveta kreirali su i ponudili nekoliko programa koji računaju kolika je verovatnoća da
Kovid-19 ne pogađa sve podjednako, iako praktično bilo ko može da ga dobije. Ipak, neki ljudi imaju daleko više šansi da završen na bolničkoj nezi ili dobiju težak oblik, piše portal “British Hearth Foundation”. S druge strane, neki uopšte neće imati simptome ili će biti veoma blagi. Postoji niz faktora koji utiču na rizik da se zarazite korona virusom, a to je pre svega koji posao radite, da li živite u manjem ili većem mestu, te da li živite sami ili sa drugim ljudima.
Glavni faktori koji utiču na ozbiljnost bolesti, ukoliko se zarazite korona virusom, jesu godine, pol, etničko poreklo i postojeći zdravstveni problemi (srčani problemi, moždani udar, demencija, dijabetes, gojaznost, visok krvni pritisak).
Kombinacija svih ovih faktora utiče na kraju na to kakav će ishod biti u svakom pojedinačnom slučaju, a svest o tome kojoj grupi pripadate može da doprinese vašoj odluci da se intezivnije čuvate.
Važno je znati i da postoji nekoliko alata koji mogu da vam pomognu da procenite rizik od dobijanja korona virusa, te koliko teško može da vas pogodi. Svi su testirani i kreirani od strane naučnika i istraživača, ali ipak nude samo procenu na osnovu baze podataka i njihove projekcije ne moraju da budu tačne.
Ovo su neki od najpoznatijih programa te vrste:
QCovid
Ovaj program osmišljen je od strane tima sa Univerziteta Oksford, a kako bi pomogao pacijentima i lekarima da dođu do zajedničkog razumevanja rizika. Nakon unosa određenih podataka (kao što su godine, područje u kom živite i opšte zdravstveno stanje), ova aplikacija računa “apsolutni rizik”, odnosno šansu da je nekom potrebna hospitalizacija.
Rizik je opisan skalom od 1 do 100, gde je 100 maksimalni, odnosno “apsolutni rizik”, dok je sve ispod toga “relativan rizik”, pri čemu je 1 najniži rizik u poređenju sa svim drugim brojevima. Treba zapamtiti da rang niskog rizika ne znači da ne postoji rizik, već da je manji u odnosu na ostale. Alatu možete pristupiti OVDE.
Ovo je alat koji je razvila grupa sa Londonskog univerzitetskog koledža, a pokazuje koliki bi rizik bio od smrti u uobičajenoj situaciji u tekućoj godini, a koliko Kovid-19 povećava taj rizik. Primera radi ako je rizik od smrti pre pandemije za određenu grupu ljudi ( sa sličnim karakteristikama) bio 5,5 odsto, tokom pandemije taj broj iznosi 6, 7 odsto, piše “BHF”. Možete mu pristupiti OVDE.
4C Mortality Score
Ovaj program razvila je britanska grupa lekara i naučnika koji zajedno rade na rasvetljavanju odgovora na brojna pitanja u vezi Kovida-19. Namenjen je pre svega lekarima kada prime odrasle pacijente zaražene Kovidom-19, kako bi mogli da izračunaju ko od njih ima veću šansu za razvijanje teškog oblika virusa. Takođe, oni pacijente mogu da grupišu u jednu od četiri rizične grupe ( niska, srednja, visoka, veoma visoka). Zasnovan je na različitim merenju zdravstvenog stanja u aktuelnom trenutku, kao i na pozadinskom riziku kao što su starost ili drugi zdravstveni problemi, pa se ne može koristiti za nekog ko nema Kovid-19. Moguće mu je pristupiti OVDE.
