I ovoga puta iz Brisela se ukazuje na probleme u funkcionisanju zemlje, na etničke i političke podjele, manjak konsenzusa i kompromisa, višak korupcije, izostanak pomirenja i slobode izražavanja. ”Postoje mali tehnički pomaci, a temeljni problem zemlje, njena nefunkcionalnost i unutrašnje podjele po etničkim linijama, ostaju. Može se čak tvrditi da je danas situacija gora nego prije pet godina”, poruka je Joze Radoša, predstavnika Alijanse liberala i demokrata ( ALDE) u Evropskom parlamentu.
Opšta ocjena tokom debate o Rezoluciji u Evropskom parlamentu jeste da je BiH tokom 2018. godine još više usporila svoj evropski put na kome je ionako bila na začelju u odnosu na druge zemlje regiona. Izborni proces i ulazak u peti mjesec bez formiranih organa vlasti samo su dodali još prepreka na ionako trnovit evrointegracioni put BiH. Napretka u zemlji nema, niti se rezultati mogu očekivati bez formiranih i funkcionalnih institucija, ocjenjuju u Evropskom parlamentu. Dodaje se da se zadaci gomilaju, a da iz BiH sem riječi o dobrim namjerama put Brisela ne stiže ništa drugo, pa ni već dugo najavljivani završni odgovori na Upitnik Evropske komisije.
Najvažnija obaveza BiH lidera je ona prema građanima
U EU kao mantru ponavljaju upozorenje da se BiH nalazi pred ” kritičnim vremenom za zemlju” gdje se usmeno data obećanja moraju pretvoriti u konkretne rezulate na terenu. ”Daleko smo od konkretnih rezultata, ali nam je zajednički interes da poguramo BiH ne samo u pravcu EU već i u pravcu poboljšanja uslova života ljudi u zemlji”, kaže komesar za pregovore o proširenju Johanes Han. Han naglašava da EU planira da aktivnije pomogne BiH. On najavljuje svoju posjetu BiH u martu u cilju sagledavanja stanja u zemlji, ali i podvlači da će napredak na putu evrointegracija BiH zavisiti prvenstveno od kapaciteta novoizabranih lidera da ispune očekivanja građana.
Istog je mišljenja i izvjestilac Evropskog parlamenta za BiH Kristijan Dan Preda. ”Narod BiH ima pravo na sistem koji funkcioniše i nikoga ne diskriminiše. Ima pravo na pristojan život u svojoj zemlji, a ne da ide u egzil. Ima pravo na nezavisno sudstvo, koje vrši svoju funkciju bez političkih uticaja i gdje se ne živi u društvu koje pati od gangrene korupcije gotovo u svakoj oblasti života”, poručio je Dan Preda predstavljajući nacrt Rezolucije na plenarnom zasjedanju u Strazburu. Tim povodom evropski poslanici iz redova Socijaldemokrata zatražili su od bh. političkih lidera da objasne zašto i dalje gledaju u prošlost po etničkim linijama, a ne okreću se budućnosti i približavanju moderne BiH Evropskoj uniji.
Dug put do kandidatskog statusa
I Evropska komisija, Evropski parlament i Savjet složni su u ocjeni da je u BiH prioritet primjeniti izborne rezultate i krenuti u primjenu reformi. U reforme spada i izmjena Izbornog zakona u skladu sa odlukom Ustavnog suda, a fokus se vraća i na primjenu presude u slučaju Sejdić Finci što će biti posebno važno prilikom izrade mišljenja Komisije o mogućem kandidatskom statusu za BiH. U Evropskom parlamentu kažu da su početkom ovog mandata 2014. godine očekivali da će BiH tokom narednih pet godina dobiti satus zemlje kandidata, ali da to još nisu dočekali. Parlamentarci ne isključuju mogućnost da BiH dođe do kadidatskog statusa tokom 2019. godine, ali naglašavaju da se to mora još zaslužiti.
”Mjesto BiH jeste u EU, ali ona mora biti funkcionalna zemlja u kojoj su svi svuda jednaki”, poručio je evropski parlamentarac Jasenko Selimović, koji dolazi iz Liberalne partije Švedske. Selimović se pridružio onoj grupi poslanika koji su pozvali, ali i prozvali EU da se više angažuje oko BiH, insitirajući na jasnoj ”EU perspektivi kao motoru za refome” i neophodnosti ”jake BiH zarad jake EU”.
Tako poruku o važnosti ”prelaska sa riječi na djela” možemo vidjeti kao osnovnu i poslednju preporuku Evropskog parlamenta u ovom mandatu upućenu vlastima u Sarajevu, ali i EU zvaničnicima i institucijama koje se bave procesom pristupanja BiH Uniji, prenosi DW.
