Prenosimo vam u cjelosti teško iskustvo jedne mame koja je svoju priču objavila na twiteru.
“Kao što sam obećala, sledi thread o mojoj borbi sa dojenjem i unapred se izvinjavam ljudima koje ova tema smara. Jednostavno sam imala potrebu da, posle menšna određene ženske osobe, podelim svoje iskustvo i probleme sa kojima se još uvek suočavam, a koji su izuzetno traumatični.
Kao što svi znate bila sam trudna jedno 17 godina, i još toliko sam ležala u bolnici. Igrom slučaja je dete pokupilo neku infekciju tokom višesatnog, poprilično teškog porođaja, i zbog toga se naš boravak solidno odužio. O pedijatrima koji su nas o toj infekciji obavestili kao da dete u najmanju ruku umire, nešto kasnije. Imala sam tu sreću da smo mogli da priuštimo apartman u Frontu, a tamo beba nije stalno sa vama. Bebu vam donose svaka tri sata na podoj, uz izuzetak noćnog podoja, gde vas puštaju da spavate od 23-05h.
Sestre koje vam donose bebu na podoj su različite, neke vam se posvete, neke samo bace dete na krevet i puštaju vas da se sami snalazite.
U tom periodu im daju dohranu, a i u toku dana kad niste sposobni da dojite, što zbog rane što zbog opšteg stanja. Napokon me otpuštaju nakon deset dana boravka u bolnici, a cimerka, koja već ima jedno dete, me je dobronamerno posavetovala da uvek imam jednu dohranu u šteku.
Dolazimo kući sa našim naslednikom, presrećni, potpuno nesvesni agonije koja sledi. Legnem da ga podojim i da skratim priču, 20 sati kasnije on i dalje gladan i plače, mi očajni. Tu pada odluka da izvadimo onu dohranu iz šteka i glavonja napokon biva sit i uspavan.
Sutradan je došla patronažna po protokolu, zaključila da nemam dovoljno mleka i posavetovala me ono što je i većina iz moje okoline – polako uvodi svoje mleko, svaki podoj po 15 min obe sise, i kako se bude pojačavalo mleko smanjuj dohranu.
U teoriji savršeno, u praksi baš i ne. Vreme je prolazilo, dete je sve više odbijalo sisu – kad kažem odbijalo mislim na vrištalo do zacenjivanja. Količina dohrane se nije smanjivala, naprotiv beba je skoro skroz prestala da doji, a ja sam polako sa svakim novim urlanjem gubila razum.
Pri izmuzavanju električnom pumpicom sam dobijala neku mizeriju mog mleka i svaki podoj je za mene bio pravi mali pakao. Taman kad sam bila na ivici da odustanem od svega, dobila sam preporuku za divnu ženu – savetnicu za dojenje. Nazvala sam je i zakazala.
Došla je kod mene i skoro dva sata zapisivala sve što se dešavalo od samog porođaja do tog dana. Pogledala je mene i zaključila da imam sasvim dovoljno mleka, a zatim i bebinu usnu duplju. Dolazimo do problema koji je mogao biti otkriven još u porodilištu ali se time niko ne bavi.
Skraćen frenulum je resica koja veže jezik za dno usne duplje, ali značajno kraća i proizvodi niz problema. Prvo i osnovno je dojenje, kasnije je loše lučenje pljuvačke, a na kraju i problemi u govoru deteta. Ta stvar se, kad je beba baš mala, rešava jednim rezom, za sekund.
Kako vreme prolazi, ta resica postaje tvrđa i da bi se intervencija uradila, deca se uvode u totalnu anesteziju. Neretko se taj problem primećuje tek kod logopeda, što je složićete se, apsurdno. Znači ona pedijatrica sa početka priče je umela da me izbezumi, ali da mi skrene pažnju na nešto što može da me spreči da hranim dete svojim mlekom, to nije opcija. Intervenciju smo odradili, i trenutno se nalazimo u paklu privikavanja deteta na dojenje. To podrazumeva 24h dostupnost detetu koje i dalje urla kad ne dobije flašicu.
Jedina razlika je što se sada, uz veliku stručnost gore pomenute savetnice za dojenje, svakim danom dešavaju konstantni pomaci. Neću ni da vam pričam kakvim sve tehnikama pokušavam da naviknem dete na sisu, prilikom čega često upadam u grozna psih. stanja.
Za emocije me ni ne pitajte. Imam mleka, a ne mogu da nahranim svoje dete. Pa ka o! Ali odustajanje nije opcija i trenutno se čitav moj život vrti oko toga da ispunim jedan jedini cilj – da na kraju ovog puta mogu da hranim bebu isključivo svojim mlekom.
Danas sam sa vama podelila jednu našu mini pobedu, a jedna žena mi je u menšnu imputirala kako propagiram da je dohrana otrov, i da su majke koje hrane decu dohranom lošije od onih koje hrane svojim mlekom. To me je i ohrabrilo da vam napišem ovaj thread, jer ako pomognem samo jednoj ženi, ja sam presrećna. Nikoga ne prozivam, niti pljujem po dohrani, samo delim svoje iskustvo i bodrim sebe da nastavim u borbi. Istina je da je majčino mleko najbolje za bebu, ali stvarno mi ni na kraj pameti nije da osuđujem tuđe izbore.
Dohrana nije loša stvar i apsolutno ne smatram da su majke koje daju dohranu loše. Ali ja biram teži put, biram da se borim, i baš sam ponosna na sebe. Žene su jebeni heroji, sa ili bez dohrane.
Izaberite da li ćete da iz mog thread-a izvući negativu ili želju da nekome pomognem i slavim pobedice.”
Pratite je na Tviteru – LINK.
