Kada su tri planinara naišla na iznemoglog psa u australskom nacionalnom parku, znali su da moraju da mu pomognu.
Pas je bio iscrpljen od pokušaja da se izvuče iz duboke vode i nije mogao sam da se kreće. Trio je bio riješen da spasi psa, pa je iz nekoliko neuspešnih pokušaja na kraju shvatio kako može da psa izvuče iz guste šume na sigurno. Ali, to nije sve što ćete saznati čitajući ovo divnu priču…
“Prišli smo oprezno, neznajući da li je pas pitom ili ne. Bio je u ledenoj vodi na sred šume i nismo mogli da ga tu ostavimo. Borio se da sam izađe iz jezera ali bez uspjeha. Bio je iscrpljen. Da smo ga ostavili tu, noć ne bi preživio. Naoružali smo se štapom u slučaju da pas počne da se brani kada izađe iz vode. Uzeli smo uže i pokušali da mu dobacimo i natjeramo ga da se uz pomoć kanapa popne na stijenu. Kada se pas izvukao iz vode bio je daleko od agresivnog kako smo inače očekivali. Naprotiv, povukao se u stranu. Tada smo shvatili da je riječ o ženki”, pričaju planinari.
Planinari su shvatili da je pas sigurno bio nečiji, da je izgubljena ili odbačena. Iako nije bila zaintersovana da im priđe, planinari su znali da je ne smiju ostaviti u šumi. Nije bilo kuća u radijusu od 5 kilometara i pas bi definitivno do smrti lutao po šumi.
“U jednom trenutku zašla je u gusto žbunje pa smo je izgubili. Počeli smo da je tražimo, što je potrajalo. Na kraju smo je vidjeli na 10 metara od nas. Sjeli smo na zemlju i čekali da ona sama priđe. Bila je potištena, pa je dugo prošlo dok mi je dozvolila da je počeškam po glavi. Tada me je liznula i shvatio sam da smo uspjeli”, pričaju planinari.
Planinari su proveli još malo vremena sa psom, a onda polako počeli da kuju plan kako da se izvuku iz šume. Nacionalni park je bio veoma nepregledan i brdovit sa mnogo stijena i planinari su znali da sve ovo neće biti lako. Bilo je očigledno da pas od iznemoglosti ne može da hoda i da će morati da ga vežu za sebe i nose.
“Napravili smo improvizovani jaram i stavili je u njega, pa smo morali da je nosimo. Zamislite kako je to izgledalo. Skakali smo sa stijene na stijenu i nosili psa između sebe. Morali smo da pravimo pauze kako bismo je mazili jer se nesretnica uznemirila. Nije bila nervozna, samo uplašena. Pokazivala je zahvalnost, kao da je prepoznala naš trud i napor da je spasimo. Imala je oko 40 kilograma i to nije mali teret”, kažu ovi divni ljudi.
U jednom momentu kuja se izmigoljila iz jarma i pala niz liticu, pa su planinari morali da silaze do nje i izvlače je na stazu. Tada je postalo jasno da pas neće stati na svoje noge, kako od ugruvanosti tako i od iznemoglosti.
“Onda smo smislili novi način da je nosimo! Proturili smo drvo kroz drške jarma i tako je nosili između sebe na ramenima. Dio puta prošli smo uzbrdo, što nam je naročito teško palo. Nakon 30 minuta penjanja konačno smo bili na ravnom putu”, rekli su planinari te dodali:
“Kada smo stigli kući fotografisali smo je i postavili sliku na Facebook sa opisom da se traži vlasnik psa, da smo je pronašli u šumi i da je sada na bezbjednom, u našoj kući. Nevjerovatno, ali 30 minuta kasnije javio nam se momak tvrdeći da je nesumnjivo riječ o njegovom psu. Rekao je da živi na 15 kilometara od potoka u kom smo je našli i da je psa izgubio 30. juna. Šta je radila od 30. juna do 23. jula kada smo je našli, nikada nećemo saznati. Ipak, izgledala je iznenađujuće dobro za psa koji je mjesec dana bio beskućnik.”
Planinari su vratili psa vlasniku, a za kraj su dodali da su presretni što se se našli u pravom trenutku na pravom mestu i učinili da jedan pas nastavi sa sretnim životom.
