Okupili se lokalni kladioničari nešto pred početak Evropskog prvenstva, sjede onako u kladži, puše, analiziraju liste i svi u glas zaključuju: “Vrijeme je za Engleze i Hari Kejna, sad ako ne osvoje nikad neće, momak igra u životnoj formi, pola Totenhema mu u reprezentaciji, dodavaće se vezanih očiju… tralalala”…
I ja, normalno, lakovjeran, odlučim da stavim “pedešana” da Engleska osvaja i da će Hari Kejn biti najbolji strijelac prvenstva. Jbg, kao slušam starije prekaljene njuške… Mada, to su isti oni propali kladioničarski likovi koji pričaju kako su jebali Cecu ‘91-e, lupali šamare Veli i Zumbi, dobijali Delibašića u basketu 1 na 1.
A bilo mi je pomalo sumnjivo da vrsni poznavaoci fudbalskih prilika kao što su oni rade na tako prestižnim radnim mjestima u gradu. Jedan, u dresu Lacija iz ‘98-e, prodaje knjige na maloj pijaci, drugi udara voćke na aparatima i prodaje lubenice kod Livnice (koji život, prodaje lubenice po cijeli dan i onda ostavi sav pazar uzaludno čekajući da mu aparat složi iste te lubenice), treći, u lojavoj kožnoj jakni, po autobusima prodaje narukvice od lažnog zlata.
I normalno, Hari Kejn da okruglo 0 golova, Englezi ispadnu u osmini finala od kitolovaca sa Islanda…
Bolje da sam te pare uložio u uzgajanje puževa, do sad bih imao full pužarnik, blejao bih s njima, posmatrao kako bezbrižno žive svoje mizerne živote…
Da Bog da kuga opet posjetila Englesku, a fokusirala se na London…
PIŠE: Mirza Šehanović
