Maketarstvo u Bosni i Hercegovini nema široku popularnost. Ipak, ovaj hobi egzistira iz čiste ljubavi i strasti, iako makete uglavnom ostaju izložene daleko od očiju javnosti.
Alija je uspješno iskoristio svoje zanatsko umijeće u limarstvu, od odlaska u penziju izradio je blizu 40 maketa kulturno-historijskih znamenitosti. U radionici ne osjeća ni umor, ni starost, a planovi i ideje za nove makete i dalje nadolaze.
Prvo djelo koje je izradio bila je limena maketa Begove džamije iz srca sarajevske Baščaršije. Od tada, projekata je bilo mnogo — kuća, džamija, šadrvana, mostova i škola — dom ovog Sarajlije podsjeća na pravi mali grad.
“Bio sam u ulici Arapova. Družio sam se sa Sulejmanom Ćavdarom. Kad sam ušao u jednu sobu gore, kad vidim maketa. Joj mati, rekoh, vidi makete. Boga mi kad porastem ja ću ovo početi. I to mi je tačno u krv ušlo, ja bez toga ne mogu”, ispričao je maketar za Radio Slobodna Evropa.
Iako bi joj kroz kuću znale zasmetati, supruga Fedžrija makete pazi kao svoje. Alija u njoj ima najveću podršku.
“Jeste Boga mi, smetalo je, ali šta ću, nužda zakon mijenja. Ne smiješ ništa progovoriti, smetalo je, ali šutim, šta ću. Valja se skoncentrisati, valja to izmisliti, nije to baš tako jednostavno. Kad kuhaš ručak pa se misliš šta, kako ćeš to sve, a ne ovo. Ja mu se divim”, rekla je.
Makete ne prodaje. Uživa u procesu njihove izrade, ali voli se diviti i finalnom proizvodu. Ideja, kaže, ne fali i poručuje da će makete praviti do smrti, samo da ruke i strpljenje posluže, kaže Alija.
