Zbog nedovoljne fizičke aktivnosti, kod 20 odsto dece u Srbiji je ustanovljen deformitet kičme. Ravna stopala sve veći problem, razlikuju manje boja i zvukova nego ranije!
Nedovoljna fizička aktivnost osnovaca i srednjoškolaca, sve manje igre van škole, kao i provođenja vremena u prirodi, a veća popularnost tehnologija 21. veka, dovode do negativnih posledica po fizičko zdravlje kod dece, na njihov psihološki razvoj i razvoj kognitivnih sposobnosti.
U uzrastu od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, 70 odsto dece nedovoljno je fizički aktivno, a to je dovelo do toga da je kod 20 odsto dece uzrasta osnovne i srednje škole ustanovljen deformitet kičme, da današnja deca razlikuju manje boja i zvukova nego deca pre 30 godina, manje su spretna, a skoro svako drugo dete ima slabije razvijenu finu motoriku.
Za zdravu kičmu:Kako treba da izgleda torba đaka prvaka
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr. Milan Jovanović Batut”, kod 20 odsto dece uzrasta osnovne i srednje škole u Srbiji, utvrđeni su zdravstveni poremećaji koji se odnose na koštano-zglobne deformitete, a kako je navela direktorka tog Instituta doktor doc. Verica Jovanović, najčešće se radi o deformitetima kičme.
Kod svakog 10. deteta, odnosno kod 11 odsto učenika osnovnih škola, dodala je Jovanović, dijagnostifikovan je određeni deformitet kičme u 2018. godini, a u mlađem uzrastu, sve češći su deformiteti stopala.
“Rekreativna fizička aktivnost optimalno bi trebala da traje 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji naročito u fazi rasta i razvoja deteta”, istakla je Jovanović navodeći šta je to što je minimum kako bi najmlađi pravilno rasli i pravilno se razvijali.
U uzrastu od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, 70 odsto dece nedovoljno je fizički aktivno, a to je dovelo do toga da je kod 20 odsto dece uzrasta osnovne i srednje škole ustanovljen deformitet kičme, da današnja deca razlikuju manje boja i zvukova nego deca pre 30 godina, manje su spretna, a skoro svako drugo dete ima slabije razvijenu finu motoriku.
Za zdravu kičmu:Kako treba da izgleda torba đaka prvaka
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr. Milan Jovanović Batut”, kod 20 odsto dece uzrasta osnovne i srednje škole u Srbiji, utvrđeni su zdravstveni poremećaji koji se odnose na koštano-zglobne deformitete, a kako je navela direktorka tog Instituta doktor doc. Verica Jovanović, najčešće se radi o deformitetima kičme.
Kod svakog 10. deteta, odnosno kod 11 odsto učenika osnovnih škola, dodala je Jovanović, dijagnostifikovan je određeni deformitet kičme u 2018. godini, a u mlađem uzrastu, sve češći su deformiteti stopala.
“Rekreativna fizička aktivnost optimalno bi trebala da traje 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji naročito u fazi rasta i razvoja deteta”, istakla je Jovanović navodeći šta je to što je minimum kako bi najmlađi pravilno rasli i pravilno se razvijali.
“Samo 6,8 odsto devojčica u tom uzrastu je fizički aktivno, nešto su aktivniji dečaci, ali to smanjivanje fizičke aktivnosti zamenjuje se nekim drugim navikama koje su im dostupnije i ne zahtevaju ni fizičku, ali ni neku drugu angažovanost od strane dece”, navodi Jovanović.
S obzirom na to da živimo u razdoblju informacionih tehnologija vrlo često su zanimljivi sadržaji sa interneta i različite aktivnosti u smislu digitalnih tehnologija, i okupiraju upravo to vreme kako kod devojčica, tako i kod dečaka, dodaje Jovanović i naglašava da u tom uzrastu to nikako ne pogoduje pravilnom rastu i razvoju dece.
Nedovoljna fizička aktivnost negativno utiče, osim na fizičko zdravlje i na psihološko stanje dece i mladih, a doktorka Jovanović kaže da danas deca previše vremena provode u svojim sobama, što dovodi do promenjenog načina života, ali i do promena u telesnoj masi.
“Povećana telesna masa može dovesti i do velikog broja psiholoških ograničenja koja se mogu javiti kod deteta na koje kasnije treba posebno reagovati i na koje treba uticati”, napominje Jovanović.
Ističe da fizička aktivnost nije samo ispunjavanje vremena, već je jedan od načina da se dete socijalizuje i da istovremeno kroz fizičku aktivnost, svoju energiju usmeri na zdravije izbore.
“Dete se na takav način usmerava na sticanje navika koje ostaju za čitav život”, kaže doktorka Jovanović.
Direktor osnovne škole “Lazar Savatić” i profesor fizičkog vaspitanja Goran Petrović kaže da je pojačana fizička aktivnost najvažnija za uzrast učenika od prvog do četvrtog razredaosnovne škole navodeći da je to senzitivni period u razvoju motoričkih sposobnosti.
Taj period zahteva i dodatne aktivnosti van škole i školskih obaveza, kaže Petrović i dodaje da je 70 odsto dece nedovoljno fizički aktivno u tom uzrastu.
“Mora se povećati svest roditelja da svoju decu dodatno angažuju, moramo pustiti decu da se igraju. Deca se mnogo manje igraju u odnosu na raniji period”, ističe Petrović.
Naglašava da je za fizičku aktivnost najvažnija elementarna, fundamentalna igra, koju je potrebno da deca upražnjavaju kako u školama, tako i u porodici, ali i u slobodno vreme.
“Treba insistirati na još uvek nestrukturiranoj igri, koja je deci od prvog do četvrtog razreda dostupna u parkiću, na livadi, ulici…”, ističe Petrović.
Za bolje zdravlje naše dece potrebno je i da se udalje od televizora i drugih modernih tehnologija 21. veka, kao i da što više vremena provode u prirodi i na svežem vazduhu, navodi Petrović za Tanjug.
U školama, mališani od prvog do četvrtog razreda imaju tri časa fiskulturnog vaspitanja, u petom i šestom razredu dva časa i jedan i po čas obavezne fizičke aktivnosti, u sedmom tri časa fizičkog vaspitanja, dok u osmom imaju dva časa fizičkog vaspitanja i jedan čas obaveznog izabranog sporta.
“To je toliko šarenoliko i mislim da bi to trebalo sve da se ujednači i uniformiše i da bi sve to trebalo da budu časovi fizičkog vaspitanja, uz dosta vannastavnih aktivnosti, sekcija, pešačenja i svih drugih oblika aktivnosti”, naveo je Petrović.
Lekar, specijalista interne medicine, koji se niz godina bavio istraživanjima u području neurofiziologije i neuroendokrinologije Ranko Rajović istakao je za Tanjug da deca danas razlikuju manje boja i zvukova nego deca pre 30 godina, da su manje spretna, te da skoro svako drugo dete ima slabije razvijenu finu motoriku, kao što je spretnost prstiju.
Kako dodaje, sve je više ravnih stopala, što postaje ozbiljan problem, ukoliko se uzme u obzir da se mozak i regije mozga povezuju u kretanju, te da je svaka motorička aktivnost stimulacija za razvoj mozga – hodanje, trčanje, skakanje, žvakanje čvrste hrane, fina motorika, održavanje ravnoteže.
“Nedostatak motoričkih aktivnosti može biti faktor rizika za pojavu kognitivnih smetnji, poremećaja koncentracije i pažnje, što je sve češće prisutno kod dece modernog društva, koja se u stručnoj literaturu zovu i deca zatvorenih prostora”, navodi Rajović.
Na NTC kampu, koji Rajović zajedno sa dečjim piscem Urošem Petrovićem organizuje u netaknutoj prirodi na Goču i Gučevu, uz redovne radionice za razvoj matematičkog logičkog razmišljanja i razvoj funkcionlanog znanja, iz tih razloga, obavezni deo aktivnosti su i noćne šetnje, poligoni spretnosti, orijentacija, pravljenje šumske kolibe, obilazak seoskih domaćinstava, seoske olimpijske igre…
Rajović, koji inače predaje na Pedagoškom fakultetu u Kopru, neuronauku u vaspitanju i obrazovanju, ističe da je priroda nezamenjiva učiteljica i da je neophodna za pravilan razvoj dece.
“Nažalost, ovaj važan segment razvoja je sve više zapostavljen”, kaže Rajović. On je poručio roditeljima da učine sve da dete bude spretno i okretno, odnosno da insistiraju na tome da deca provode puno vremena u prirodi, kao i da hodaju bosa kad god to mogu.
Izvor: Mondo
