Studija koja je obuhvatila više od 3.000 ispitanika, pokazala je da je 10 posto korisnika javnih toaleta iste napustila neopravši ruke, a od onih koji jesu, 33 posto nije koristilo sapun.
Istraživači su takođe otkrili da površine u javnom prostoru dodirujemo 3,3 puta u roku od sat vremena, a svoje lice ili usta oko 3,6 puta, što znači da svi bacili koje “pokupimo”, na kraju završavaju u našem organizmu.
Dakle, jasno je da je neophodno dobro oprati ruke. Ali, šta to u stvari znači?
Da li voda mora da bude vruća, kako biste dobro oprali ruke?
Tačno je da toplota ubija bakterije, ali bi voda morala da bude ključala, kako bi ih zaista eliminisala. Dakle, potpuno je svejedno da li ćete ruke prati toplom ili hladnom vodom.
Da li je antibakterijska tečnost bolja od sapuna?
Potrebno je još mnogo istraživanja kako bi se dobio odgovor na ovo pitanje. Jedna studije sprovedena 2007. pokazala je da supstanca koja se nalazi u većini antibakterijskih sapuna i tečnosti – triklosan – ne smanjuje broj bakterija na rukama čovjeka ništa više od običnog sapuna. Štaviše, niz studija pokazao je da triklosan povećava rizik od raka i otpornosti bakterija na antibiotike. Zato je triklosan zabranjen u SAD i Evropskoj uniji.
Čime treba sušiti ruke?
Kad ste u žurbi, obično padate u iskušenje da pustite da se ruke osuše same od sebe, ali je to velika greška. Naime, vlažne ruke mnogo lakše “pokupe” bakterije, nego suhe.
S druge strane, da li je bolje koristiti sušilicu za ruke ili peškir/papirne ubruse?
Mišljenja su podjeljena. Čist ubrus ili peškir odnose prevagu nad staromodnim sušilicama za ruke, ali su moderniji aparati podjednako efikasni kao brisanje ruku. Međutim, oni su toliko jaki, da raznose bacile po toaletu, a studije su pokazale da mogu da prenesu virus 1,5 metara dalje u prostoriji.
U svakom slučaju, čim god posušujete ruke, učinite to detaljno i pobrinite se za prostor između prstiju.
Izvor: haber.ba
