Ljubiša je ostvario preko 70 filmskih i televizijskih uloga, sarađivao sa svim jugoslovenskim rediteljima, a onda krajem devedesetih i svojeručno preuzeo režisersku palicu.
Glumac iz malog mjesta, koga je talenat predodredio za velike uspjehe, postao je veliko ime jugoslovenske kinematografije još davne 1960. godine, a zbog uloge mladića u filmu “Pješčani grad” 1962. godine zauvijek ćemo ga pamtiti kao “Smokija”.
Smoki je tokom svoje bogate karijere igrao u različitim žanrovima, najčešće u ratnim i komedijama, ali, u novije vreme, i u djelima društvene problematike kao što su “Ljubavni život Budimira Trajkovića”, “Smrt gospodina Goluže”, “Život je lep”, “Kuća pored pruge” i dr…
Igrao je kod skoro svih jugoslovenskih reditelja, a na televiziji je najveći uspjeh stekao ulogama u četiri televizijiske serije: “Kuda idu divlje svinje”, “Dimitirije Tucović”, “Vruć vetar” i “Policajac sa Petlovog brda”.
Ljubiša je ostvario preko 70 filmskih i televizijskih uloga, sarađivao sa svim jugoslovenskim rediteljima, a onda krajem devedesetih i svojeručno preuzeo režisersku palicu.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da je karijeru Ljubiše Samardžića pratila posebna saradnja sa koleginicom Milenom Dravić, sa kojom se prvi put pojavio na filmskom platnu u “Prekobrojnoj”, a zajedno su igrali ukupno čak 25 puta.
– Milena je u početku bila mlado, bezazleno devojče sa prostosrdačnim licem, dakle ” naivka”, kako mi to kažemo, a već nakon dve- tri godine postala je izvrsna dramska glumica – rekao je Ljubiša 1983. u jednom intervjuu.
Međutim, nije Milena bila jedina glumica koju je Smoki zaveo. Devedestih su bile poznate njegove zavodničke avanture, žene su ga sekirale, ostavljale, ali i ludo voljele.
Sjetite se samo “”Policajca sa Petlovog brda” u kojem je Ljubiša bio oženjen Svetlanom Bojković, Nedom Arnerić, Milenom Dravić, Majom Sabljić, i zamalo i Ivanom Žigon.
Ipak, u realnom životu glumac je imao samo jednu ljubav, a to je bila njegova supruga Mirjana.
Ona je prije nekoliko decenija u intervjuu za “Start”, ispričala kako se upoznala sa svojim suprugom.
– Letovala sam na Bledu. On je bio na nekakvom odmoru i šetao. Moja sestra je rekla: “Pazi, Ljubiša Samardžić!”, ja sam odgovorila: “Baš me briga”. Njemu je navodno zapao za oko moj tranzistor. Posle je rekao da lošiji tranzistor nije video u životu, a ja se nadam ni bolju ženu – ispričala je Mirjana davne 1970. godine.
Taj susret se pretvorio u brak dug pet decenija, ali nažalost prekinuo ga je tragičan ishod i teška bolest sa kojom se glumac borio mjesecima.
Iza njega su ostale brojne upečatljive uloge i mnogobrojni intervjui, a u jednom je posebno otvorio dušu. Tada smo saznali da ga život nije mazio, ali i da je uprkos teškoćama koračao uzdignute glave.
– Ja sam u stvari čovek iz rudarske porodice, koji smatra da je taj rudarski hleb zaista težak. Znam da sam kao dete upamtio nešto veoma značajno, a to je poštovanje čoveka po svaku cenu i požrtvovanje za svakoga. Uvek sam u igru unosio srce i iskrenost, želeći po svaku cenu da mi se to vrati. Na sreću, ta moja iskrenost je bila presudna da imam veliki, ogroman kredibilitet autora i kod kolega – govorio je poznati umetnik.
Najteži životni udarac doživio je kada je ostao bez sina Dragana, koji je preminuo u 34. godini od leukemije. Zbog gubitka sina njegov život je izgubio smisao na trenutak, međutim uz pomoć supruge Mire koja ga je podigla sa dna, uspio je da se izbori i krene dalje.
– Od kad smo formirali porodičnu produkciju pre dvadeset i kusur godina, naš Gaga je obavljao veoma delikatne produkcione poslove. Posle njegovog odlaska produkcija je ostala bez glave. Majka u prvo vreme nije mogla ništa da radi, jer je njegov odlazak trebalo izdržati. Kada je Gaga odlazio, mislio sam da neću moći da izdržim i da će mi uskoro doći kraj, ali me je Mira trgnula i naterala da radim jer ću u tome, kako je rekla, naći smisao opstanka.
– Kako je vreme odmicalo, a teret bivao sve veći i veći na mojim plećima jer je dugove trebalo vratiti, Mira je shvatila situaciju i spontano je zauzela njegovo mesto u produkciji. Ona je oduvek mnogo radila jer potiče iz čestite i vredne porodice u kojoj je rad svetinja, a ne teret. Nas dvoje smo srećan spoj. Težimo istom cilju, da snimimo nešto prijatno, lepo, ukusno, da delo nosi toplinu, da ispunjava ljude, da mogu da gledaju i bake i deca. Mi jedno prema drugom imamo nesebičan odnos i u poslu i u životu, što je retkost za današnje brakove. Zajedno smo jači, odolevamo uspešno prekim pogledima – pričao je Ljubiša Samardžić.
Poznat kao umjetnik koji brižljivo čuva intimu, prilikom rada na seriji “Miris kiše na Balkanu” otkrio je nekoliko detalja o svojoj Miri koja mu je bila oslonac i davala vjetar u leđa.
– Kao što je ljubav presudna u životu junaka “Miris kiše na Balkanu”, tako je i za mene ljubav bila presudna u izboru životnog saputnika, iako je moja majka “zagovarala” drugu. Zavoleo sam prelepu, šarmantnu, pametnu i premladu Miru iz čestite građanske porodice. Vodio sam računa s kim počinjem zajednički život. Osećao sam da je ona žena mog života. I nisam se prevario. Mira je rasla u porodici koja poštuje dom, knjigu, muziku, pozorište, ali ponajmanje film. Venčanjem je u moj razbarušeni život unela unutrašnji red i mir, neophodan za mirnu karijeru glumca. Divio sam se njenom odnosu prema deci, meni, prijateljima, smislu za lepotu, a posebno komunikaciji s ljudima. Bila je i ostala ponosna. Ćutala je i kada jesmo i kada nismo imali, znala je da drugima podari radost i pomoć, i sve je uvek činila srcem, iskrenošću. I sve ove vrline unela je i u naš zajednički posao – pričao je naš proslavljeni glumac.
Smrt kolega ga je demoralisala
– Kad je Gaga (Dragan Nikolić op.a.) odlazio, mislio sam da neću izdržati i da će mi uskoro doći kraj. Mira me prenula i trgnula, jer je bila svesna da sam moralno pao, smršao, izgubio volju za bilo čime. Govorila mi je: “Čoveče, život je smrt, upamti to! Nastavi da radiš jer ćeš u tome naći smisao opstanka”. Bila je u pravu. Šteta što nije završila psihologiju.”
