Ne mogu da počnem sa “Drage žene”, jer mi niste drage. Vi, koje osnovnu nekulturu i nevaspitanje rasipate svuda za sobom, a javni WC vam dođe kao bunker u koji sahranjujete sve svoje prljave tajne.
Zamišljam slikovito neku od aljkavuša kako se u svojoj kući penje na WC šolju, a onda shvatam da to vjerovatno ne ide jer ne šeta po kući s cipelama na nogama, one joj vjerovatno daju stabilnost dok piški na poslu. U čarapama daska joj je klizava, ne preuzima ona toliki rizik k’o moja prababa, za koju su mi onomad pričali kako se prilično debeljuckasta popela na šolju, puče šolja, ona padne i izranjava se. Na stranu što je slomila i kuk, pa su joj poslije svi bili krivi i bogoradila je doživotno iz kreveta. Eto, tako možete da prođete – kao moja prababa od koje su se svi plašili i nisu je mnogo voljeli. Jer ja ne znam kojim normalnim jezikom može da vam se objasni da se na šolju ne penje. Znači – može da pukne i osveti vam se.
Nastavak čitajte na Ženski.ba
