Ako se ogolim ovdje neće mi biti bolje. Možda će neko nešto i doznati, čuti pa razmotriti, ali teško da će usvojiti.Svako uči na svojim greškama, nikako na tuđim.
Zato i dalje razmišljam hoću li… Ali nema veze, stavit ću pred vas, udarit ću pečat na priznanje.
Nek’ bude i zvanično: „Propustila sam život!“.
Prošao je pored mene na dva koraka, mogla sam ga dotaći vrhovima prstiju, neki put mi se i obratio, ali nisam razumjela, nisam govorila ni jedan jezik osim svog maternjeg, osim onog što me mati naučila. A mati me učila jeziku prostodušnosti, poslušnosti, servilnosti, samouslužne djelatnosti.
Nastavak čitajte na Ženski.ba