Zoran Živković bivši predsjednik Vlade Srbije i predsjednik Nove stranke u Srbiji posjetio je proteklih dana Tuzlu. Iskoristili smo izuzetnu priliku da porazgovaramo sa ovim značajnim akterom na političkoj sceni Srbije.
Dotakli smo se nekoliko aktuelnih tema a evo šta nam je gospodin Živković odgovorio.
Kako komentarišete trenutne proteste u Srbiji? Mislite li da će se njima nešto značajno promijeniti?
“Nikada to ne ide tako lako. Niti jedni protesti nisu uradili ništa preko noći ili brzo. Naravno da je dobro što je došlo do njih. To pokazuje da postoji kritična masa ljudi koja se ne plaši da javno pokaže svoj stav prema onome kakva je vlast Aleksandra Vučića u Srbiji a to je vlast na nervnoj bazi. To je vlast koja ima dozu političkog ludila a bojim se i da nije samo političko i takva stvara velike probleme najvećem broju ljudi. Bilo je i gorih vlasti u smislu recimo Slobodana Miloševića koji je ubijao ljude. Za Vučića nisam siguran da ne ubija ali sigurno ne u tom obimu kao što je Milošević.
Tada su bili ratovi, tada je bilo i mnogo drugih stvari ali ovako primitivnu vlast kao što je ova i po načinu kako radi i po spoljnim odlikama ne. Imate u Vladi Srbije četiri ministra za koje je sigurno da imaju falsifikovane diplome i još nekih četvero ili petero za koje se ne zna pouzdano. Imate svakodnevne laži, imate laži od toga da nam je privredni rast najveći u regionu u periodu od pet godina a najmanji je. Da se pravi najviše auto-puteva a ovaj do Sarajeva je napravljen četiri puta ako gledate samo izjave Vučića i nekih drugih. Tako da to mora da se promeni.
Protesti su počeli sa okidačem koji je bio takav da kaže kako više ne može ovako. Sami po sebi oni ne mogu da završe posao da ostvare svoje ciljeve ali je to dobar početak. Ja sam učestvovao u protestima od ‘93. godine a do današnjih dana ima 400 i nešto koje sam organizovao. Ima tu nečega što je ventil za trenutno opuštanje građana što nije dobro. Međutim ako se tome pristupi na pravi način to je jedno podizanje tenzije koje treba da dovede do toga da nateramo vlast da izborne uslove i medijsku scenu prilagodi nečemu što bi ličilo na Evropu u 21. stoljeću a onda da ih pobedimo na izborima.”
Predsjednik Rusije Vladimir Putin posjetio je Srbiju. Priča se kako je predsjednik Vučić doveo 1300 autobusa na doček Putinu kako bi pokazao da Srbija misli drugačije nego što izgleda zbog trenutnih protesta. Kako to komentarišete?
“Realno je u Beogradu ispred platoa Hrama Svetog Save pa do Slavije bilo samo duplo više ljudi nego na skupu u našoj građanskoj organizaciji. To je poražavajuće za Vučića jer kod nas ljudi dođu sami. Niko im ne plaća ništa. Čak ne možemo ni da ih pozovemo putem medija osim preko interneta jer medije ne možemo da pipnemo. Tako da je on uz organizaciju dovezao 1300 autobusa.
Vučić je razočaran i gledam neke fotografije pa sam zaključio da je dobar deo ljudi tamo došao ne zbog Putina, ne zbog Vučića već zbog Cece Veličković koja je bila pored njih i verovatno je najveći broj građana došao nju da čuje. I nije čuo ni nju ni Vučića ispred Hrama Svetog Save a Putin je onako zamoljen dok su klečali pred njim da nešto kaže, rekao: “Spasiba”.
Zašto su važni odnosi sa Rusijom kada po pisanju svih svjetski medija EU zapravo najviše investira u Srbiju dok je Rusija tek na nekom 10 mjestu? Da li će Srbija tako zatvoriti svoja vrata ulaska u EU?
“Krivica za stanje u Srbiji danas je podeljena između onih neodgovornih građana Srbije koji veruju u laži pa onda tako glasaju i Europske Unije. EU i zapad tolerišu jedno primitivno divljačko ponašanje Aleksandra Vučića koji na domaćoj sceni radi šta god hoće. Nisam, ponavljam, siguran nakon ubistva Olivera Ivanovića da nije počeo i da ubija svoje političke protivnike kako što je to radio Milošević.
Dolaze mase ljudi, mase činovnika iz Brisela, iz nekih drugih krajeva predstavnica Evrope i kažu Srbija napreduje. U čemu napreduje? U kom delu se to vidi da mi napredujemo? U ekonomiji? Pa da, za neki mali procenat i po inerciji bismo napredovali ali što se tiče zaštite ljudskih i manjinskih sloboda, što se tiče stanja u medijima, pravosuđu… Znači, dan pred Putinov dolazak je posle deset godina doneta sudska presuda, izvršna, dakle nema više prava žalbe, da niko nije kriv zato što je spaljena Američka ambasada u jednim protestima 2008. godine gde je poginuo čovek. I niko nije kriv za to?!
I onda se američki ambasador na Twitteru žalio da to nije normalno a ja sam mu napisao odgovor: “…ali vi podržavate tog Vučića već šest godina i to je posledica i te vaše podrške…”. Šta hoću da kažem, ne očekujem ja da Brisel u Evropa sredi stanje u Srbiji. To je posao nas građana. Međutim, ne može da podržava nekoga ko je u ne tako dalekoj prošlosti bio vodeći ratni huškač. Ne može da očekuje da ekipa ratnih huškača jer to nije samo on, tu je i neki Vulin, tu je i neki Dačić što voli da peva a ne zna, tu su i još neki ljudi, da sada ti ratni huškači koji su na sreću bili kukavice pa nisu nosili oružje devedesetih, naprave mir na Kosovu sa ratnim zločincima koji sada drže vlast.
Oni su idealna kombinacija, oni su ratni drugovi i razumeju se fenomenalno ali to neće doneti ništa dobro ni ljudima na teritoriji Kosova niti bilo kojoj drugoj teritoriji. Stalno govorim ljudima iz Evrope a i Amerikancima vi ste krivi. Ne zato što očekujem da mi vi završite posao nego zato što dajete vetar u leđa nekome ko apsolutno ne deli ni minimum vrednosti koje vi predstavljate kao svoje dostignuće demokratije.
Što se tiče Rusije, ona je jedna velika srpska zabluda. Obožavamo Rusiju majku, mi smo braća. To je tačno. Mi smo po tom principu istom braća bili i sa Hrvatima i sa nekim drugima pa smo se klali ne znam koliko puta u poslednji dvesta, trista godina. Kada su Rusi pomogli Srbiji to uvek kažu: “…aha, bilo je…” ja kada pitam kaži mi jedan datum recimo šta se desilo ‘99-te kada je NATO pakt počeo da bombarduje Srbiju? Šta su Rusi uradili? – Oštro su zapretili! –
Tako se i ja naljutim na nekoga ali to ne menja ništa. Ima puno istorijskih primera. Neki Sanstefanski mir kada su oni stali na stranu Bugara. Pomogli su u oslobađanju Srbije ‘44-te i ‘45-te godine ali smo već ‘48-e došli na granicu rata sa tom istom Rusijom.
Prema tome, treba poštovati Rusiju kao veliku silu. Putina koga su Rusi izabrali ovako ili onako isto treba poštovati kao lidera jedne velike sile ali praviti od toga nekoga ko će da sačuva Kosovo, ko će da unapredi Srbiju lažima kada kažu: “Ruske investicije u srpsku železnicu su veće od 300 miliona evra”… To nisu investicije nego je to kredit ruski koji smo mi uzeli a ruske firme su platile kreditom da rade na našim železnicama ono što su radnici i inženjeri radili u Srbiji pre pedeset godina. To nije investicija. To je loš kredit. Ne igramo se time.
Vučić hoće da bude Tito. Njemu je malo da bude Milošević a i nije taj ni završio nešto slavno tako da je on odlučio po svojoj dijagnozi da bude Tito. Tito je imao tu cik-cak politiku, malo sa jednima malo sa drugima s’ tim što Vučić ne zna da je Tito umro odavno, da je Berlinski zid pao odavno, da su trenutno čak i u ovoj zavadi koja sad postoji između istoka i zapada njihovi odnosi bolji nego što su bili tada kada je bio Tito i da je Srbija možda trećina nekadašnje Jugoslavije a ne tako važna zemlja.
Ta njegova razrokost da jednim okom gleda u Brisel a drugim u Rusiju nikada nije dobra jer kao i svaka razrokost dovodi da udarite glavom u nešto što je između a to je neki stub. I ne udara on svojom glavom već glavom građana Srbije. Zato su oni protesti važni i zato je jako važno da nam Brisel i Washington ne pomažu ali da ne duvaju u leđa ni njemu. Jako je važno da srpska opozicija shvati svoju istorijsku odgovornost ponovo kao i 2000-te godine i da se okrenemo nečemu što jeste put ka budućnosti Srbije a to jeste u integraciju EU, da zaboravimo svoje nesuglasice i zavade, uvek ih ima, ali su posledice tih nesuglasica i zavada puno teže i da se okrenemo nečemu što je budućnost i što je 21. vek.
Neke kolege iz opozicije pokušavaju da budu veće patriote nego Vučić. Nije Vučić patriota on je lažov i ne možete da ga pobedite u tome. On je najveći i najbolji lažov. Znači njega ne možemo da pobedimo time što ćemo da lažemo da ćemo mi da vratimo sve kao što je bilo nekada kada nam je kao bilo dobro. Ne nego moramo da se borimo oko realnih stvari a to je da stavimo tačku na taj režim i da ponovo stvorimo kao i 5. oktobra uslove da Srbija ponovo pođe napred a to je dobro za sve i za region tj. Bosnu bez obzira da li se radi o bošnjačkom delu Bosne, hrvatskom ili srpskom.”
